Фото: Танјуг

Република Србија дефинисана је Нацртом устава као држава српског народа и свих грађана који у њој живе. У области људских права, предвиђа се увођење омбудсмана и институције уставне жалбе, а у сфери економије одређује постојање државне и приватне својине које су равноправне, што представља прекид са социјалистичком праксом постојања друштвене својине.

Лабус је објаснио да, према Владином Нацрту устава, природна богатства остају у власништву државе, али се уводи новина по којој ће домаћи и страни инвеститори моћи да купе земљиште које им је неопходно за обављање привредне делатности, чиме се отклањају постојеће препреке за прилив инвестиција.

Потпредседник Владе навео је да је Нацртом овог документа положај председника Републике Србије ојачан, и додао да ће Влада Србије, са друге стране, “бити нешто слабија него што је данас”, јер ће бити уведена институција интерпелације, у складу с којом ће постојати појединачна одговорност министара пред парламентом, преноси агенција Бета.

Према његовим речима, Нацрт устава предвиђа постојање две постојеће покрајине, уз могућност да још нека територија добије тај статус, уколико се обезбеди потребна већина у парламенту и на референдуму који би у њој био одржан.

У области локалне самоуправе предвиђене су три врсте територијалних јединица - општина, град и главни град. Отворена је и могућност формирања нових градова и уједињења општина, на основу одлуке Скупштине Србије и референдума. Локалне самоуправе имале би две врсте прихода - изворне и пренете са Републике, а градоначелници и председници општина били би бирани у скупштинама.

Округли сто одржан је у Скупштини Града Београда у организацији Сталне конференције градова и општина.