У саопштењу се наводи да се цене живе ваге не могу посматрати у уском временском контексту, већ у периоду од последње две године, и додаје да анализа цене меса у месарама показује да изузетно ниска цена товљеника од пре неколико година, када су се свиње продавале у бесцење за 40 динара по килограму, није довела до појефтињења меса ни за један динар.

Тада су месари за један уложени динар остваривали профит од осам динара и из тог разлога је важно да, сада када је цена товљеника већа јер су пољопривредници поклали животиње у време када се тов није исплатио, месари у однос зарада и трошкова урачунају и енормне зараде које су остваривали у протеклом периоду.

Узимајући у обзир да је цена кукуруза релативно ниска а цена товљеника добра, може се очекивати већа заинтересованост пољопривредника за тов, а самим тим и опоравак сточног фонда.

Најгоре што би у овом тренутку могло да се уради јесте интервентан увоз меса, који би свињаре, који су тек почели да се опорављају од страховитих губитака у производњи, додатно оптеретио и сигурно уништио њихову производњу.

Неодговорни потези у аграрној политици, предузимани без претходног планирања, по правилу имају дугорочне последице на пољопривреду која је ниско акумулативна грана и где се профит остварује једном или два пута годишње, а последице лоших потеза трају годинама.

Извод за месо из националног програма за пољопривреду који се тиче дугорочне државне стратегије и производње меса може се погледати на сајту Министарства пољопривреде, у рубрици аграрна политика, додаје се у саопштењу.