У саопштењу овог министарства наводи се да су чланови групе ухапшени због основане сумње да су извршили кривична дела злочиначко удруживање, фалсификовање новца и недозвољена производња, држање и стављање у промет опојних дрога.

Слободе су лишени Александар Гачевић из Мојковца, Ђорђе Ђоровић звани Гуштер из Крагујевца, као и Душан Арсенијевић, Маријана Башовић, Марина Крштенић и Сеад Хот из Београда.

Александар Гачевић и Ђорђе Ђоровић организовали су криминалну групу која је током 2008. и 2009. године, на територији Србије и земаља Европске уније, пустила у оптицај неколико стотина хиљада новчаница у апоенима од 100 евра.

Према извештајима Народне банке Србије и европских центара за анализе новчаница, до сада је из оптицаја повучен износ од 2.000.000 фалсификованих евра, које је израдила ова група.

Душан Арсенијевић је имао задатак да новац скрива и проналази особе преко којих ће обављати дистрибуцију. Фалсификовани новац налазио се у стану Маријане Башовић.

Арсенијевић је фалсификовани новац дистрибуирао преко више особа на територију Црне Горе и Босне и Херцеговине, одакле је новац даље пласиран у земље западне Европе.

Марина Крштенић и Сеад Хот терете се за помагање у извршењу кривичних дела ове групе.

Организатори и чланови ове групе лишени су слободе у тренутку када су покушавали да изместе израду и штампање фалсификованих новчаница на другу локацију у Србији.

Акција полиције се наставља, а у току је потрага за Небојшом Тојагићем и Урошем Владисављевићем из Лаћарка, Невеном Нешковићем из Београда, као и држављанима Црне Горе Вукашином Ђукићем и Миланом Грдинићем.

Перо Благојевић, један од припадника ове криминалне групе, налази се на издржавању затворске казне у БиХ.

Паралелно са израдом и дистрибуцијом лажних евра, група се бавила и трговином наркотицима. Приликом претреса њихових станова пронађено је 216.000 фалсификованих евра и 300 грама хероина.

Министарство наводи да је Ђорђе Ђоровић из Крагујевца, звани Гуштер, 2004. године правноснажно осуђен на 4 године затвора због кривичног дела фалсификовања новца, при чему није издржао казну и налазио се у бекству.

Он је од 2004. године на тајним локацијама све време усавршавао израду фалсификованог новца.

Ђоровић, иначе професионални штампар, успевао је да набави потребан материјал за израду (папир, холограме, припрему за штампу), а вештаци Народне банке Србије и центара за анализу фалсификованих новчаница Холандије, Аустрије и Немачке оценили су да су новчанице које је израђивао у апоенима од по 100 евра добри фалсификати.

Значајан део фалсификованих новчаница завршио је у земљама западне Европе, а у току је прикупљање даљих података о дистрибуцији.

Током читаве акције Министарства унутрашњих послова Владе Србије постојала је координација са Јединицом за сузбијање фалсификовања новца ЕУРОПОЛ-а.

Новчанице које је Ђоровић израђивао добиле су ознаку индикатива П-12 и до сада су из оптицаја повучене новчанице у износу од приближно 2.000.000 евра, а претпоставља се да их на тржишту западне Европе има у висини од 6 до 8 милиона евра евра.

Полиција наставља рад на овом случају.