Горан Богдановић
	Фото: Танјуг

Богдановић је у интервјуу за агенцију Танјуг, поводом годишњице једностране сецесије, рекао да је Косово и Метохија саставни део Републике Србије и да је једнострана одлука привремених институција самоуправе о проглашењу независности Косова у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН и са међународним правом.

Министар за Косово и Метохију оценио је да је тај нелегални чин Приштине закомпликовао односе у региону, Европи и у свету, а у самој јужној српској покрајини довео до додатног узнемирења међу српским становништвом и припадницима неалбанских заједница.

То је акт који није допринео стабилности. Напротив, донео је додатно узнемирење на ионако немирном Косову и Метохији, истакао је Богдановић.

Он је подсетио на то да је у протеклих годину дана Србија чинила све да ту једнострано проглашену независност анулира, пре свега кроз Савет безбедности УН, и да је по први пут забележила два велика успеха – прихватање наше иницијативе да оцену легалности тог чина дâ Међународни суд правде у Хагу и распоређивање мисије Еулекс по условима које је Србија договорила са УН.

Богдановић је истакао да је једнострана независност Косова додатно подигла тензије у самој покрајини, посебно код Срба и других неалбанаца, пре свега због тенденције кршења људских права, слободе кретања, права на повратак и узурпирања имовине Срба.

Наш став према том питању је познат. Ми ћемо се свим средствима, пре свега правним и дипломатским, борити да и даље очувамо Косово и Метохију у саставу Србије. Све друго што долази од стране Приштине, или идеја да Србија треба да призна независност своје покрајине, да успостави добросуседске односе, није прихватљиво. Не само за ову Владу него и за све будуће владе које буду у Србији формиране, рекао је Богдановић.

Према његовим речима, оно што је веома забрињавајуће у последњих годину дана јесте то што је створен безбедносни и правни вакуум у јужној српској покрајини, посебно у срединама где живе Срби, и што Еулекс од свог распоређивања, 9. децембра прошле године, на терену није спровео надлежности које је преузео од Унмика.

Ми чинимо све да успоставимо дијалог с међународном заједницом, пре свега с Еулексом и Унмиком, и да напокон шест тачака, које су врло битне за опстанак и даљу безбедност Срба на Косову и Метохији, што пре имплементирамо и спроведемо на самом терену, рекао је министар за Косово и Метохију.

Он је истакао да је свима јасно да се Србија не може заобићи у одлучивању о Косову и Метохији и да Србија никада неће одустати од своје борбе за Косово и Метохију.

Кад је реч о проблемима са којима се Министарство за Косово и Метохију и Влада Србије у целини суочавају на терену, Богдановић је најпре указао да Србија није желела да повлачи ниједан потез који би штетио положају становништва у јужној покрајини.

Србија је демократска земља која штити своја легитимна права. Желимо да направимо озбиљан, квалитетан помак у побољшању односа. Не желимо сукобе, страх, трвења. Све што чинимо има за циљ да унапреди живот грађана. Нико не сме да живи у страху, сви морају имати сва права, рекао је Богдановић.

Према његовим речима, преговори о шест тачака имају за циљ да промене сурову косовску реалност, а не да отежавају живот било коме.

Предстоји нам озбиљан процес договора. Србија је спремна на то, рекао је Богдановић, уз опаску да ће то свакако бити дуг процес, тежак и пун искушења, али неминован.

Он је нагласио да Влада Србије, поред дипломатских активности на очувању Косова и Метохије, улаже и велика средства за унапређење социјалне и економске ситуације у покрајини.

Свесни смо да добар део српског становништва у јужној покрајини живи од новца из државне касе. Наше опредељење је да буџет за Косово и Метохију, који је сада социјално оријентисан, постепено поприма развојни карактер. Желимо да људи не живе од социјалне помоћи већ од сопственог рада, навео је Богдановић.

Он је рекао и да је Влада предвидела важна улагања у развој инфраструктуре на Космету, у покретање бизниса који ће отворити нова радна места и, што је најбитније, осигурати одрживи опстанак грађана.

Министарство за Косово и Метохију припремило је Стратегију одрживог опстанка и повратка расељених у јужну покрајину. Циљ је да се исправе историјске неправде, да Влада помогне људима да покрену предузећа, да врате узурпирану имовину, да буду своји на своме и да на својим имањима граде будућност. То није лак посао, нити се може завршити преко ноћи. Али морамо решавати проблем више од 200.000 расељених. Држава им мора помоћи да остваре своја права и да врате оно што им је отето, рекао је Богдановић.

Он је одбацио примедбе да је Србија иницијативом пред Међународном суду правде само настојала да купи време.

То није циљ. Циљ је да убрзамо процес стабилизовања прилика и да што хитније омогућимо да људи живе без страха и у миру, да имају живот достојан човека. Потребно је да што пре почну да се решавају проблеми узурпиране имовине. Сваки дан нам је битан и не одговара нам губљење времена, навео је Богдановић.

На питање како гледа на то како српска заједница на Космету живи и на то што је погром 17. марта 2004. године пред лицем света прошао као да се ништа није догодило, Богдановић је рекао да је најтужније што кривци за тај погром, када је 5.000 људи протерано из својих домова, нису изведени пред лице правде.

Највећи број спаљених кућа није обновљен. Свакодневно се срећем са много расељених. Многи од њих сањају повратак на Косово и Метохију. Ту шансу морамо да им пружимо, рекао је Богдановић.

Кад је реч о активностима Тужилаштва за ратне злочине у Београду, које настоји да се злочини ОВК процесуирају, министар је истакао да српски правосудни органи предузимају све да се ти злочини расветле.

Ради се о најцрњој страни рата. Ту очекујемо велику помоћ европског правосуђа и међународних судова. Правосудни и истражни органи Србије презентују доказни материјал и желимо да ту ствар истерамо до краја. То је дуг државе према жртвама и породицама жртава. Кривци морају бити пронађени и кажњени, да се такви злочини не понове, закључио је Богдановић.