У саопштењу се подсећа на то да је Министарство рада и социјалне политике 2003. године од органа СР Југославије преузело надлежност заштите војних меморијала и места страдања у оружаним сукобима у прошлости и да је након тога установљено да не постоји база података у којој би били похрањени подаци о војним меморијалима и местима страдања.

Током петогодишњег периода стручњаци овог министарства су, у сарадњи са службом заштите споменика културе, научним институтима, музејима, архивима и дипломатским представништвима Републике Србије у иностранству, евидентирали укупно 531 војни меморијал и место страдања од интереса за Србију у приближно четрдесет држава Европе, Азије, Африке, Аустралије и Северне Америке.

У циљу квалитетног евидентирања и обраде података, стручњаци тог министарства су за сваки појединачни локалитет израдили посебан евиденциони лист, чији садржај је у потпуности усклађен са сличним документима који се користе у државама ЕУ.

Србија након дуготрајних истраживања поседује драгоцену базу података војних меморијала и места страдања у иностранству, што представља један од основних услова за њихову стручну и трајну заштиту, као и за чување сећања на жртве оружаних сукоба у прошлости.

По окончању прве фазе истраживања у плану је наставак истраживачког процеса који би резултирао прикупљањем нових информација, као и представљање овог сегмента националне културне баштине у оквиру специјализоване званичне интернет презентације Сектора за борачко-инвалидску заштиту Министарства рада и социјалне политике.

Наведени подаци постављени су на интернет страници, наводи се у саопштењу и додаје да Сектор за борачко-инвалидску заштиту изражава захвалност свим органима власти, научним, архивским и музејским институцијама на учешћу у овом вишегодишњем истраживању.