У саопштењу се прецизира да су на трибини говорили министар Снежана Самарџић- Марковић, државни секретар задужен за омладину Ивана Ковачевић, помоћник министра задужен за омладину Снежана Клашња и професори на Факултету политичких наука Драган Симић и Вукашин Павловић.

Самарџић-Марковић је том приликом подсетила на то је да је при доношењу Националне стратегије за младе у консултативном процесу који је трајао десет месеци учествовало 16.000 младих.

Она је истакла да је Савет Европе и израду Стратегије и сам документ прогласио за пример добре праксе, што је управо последица ангажовања младих људи, и додала да је Стратегија усвојена 9. маја 2008, а да је већ почетком 2009. године био усвојен и акциони план за њено спровођење.

До оснивања Министарства омладине и спорта, није постојао државни орган који би се бавио потребама младих људи, а захваљујући активизму омладинских удружења, студентских организација и омладина политичких партија, ова институционална чињеница је промењена и млади данас у Србији имају своје министарство, нагласила је Самарџић-Марковић.

Према њеним речима, да би омладинска политика добила место које заслужује, Министарство је, поред израде стратешких докумената, радило и на подизању свести код доносиоца одлука, што је за последицу имало отварање 56 нових локалних канцеларија за младе, тако да их данас има укупно 61.

Самарџић-Марковић је објаснила да ће ове канцеларије представљати институционалну везу између органа локалне самоуправе и младих и омогућити квалитетније информисање државних органа и локалне самоуправе о томе шта су потребе младих и на који начин им се може изаћи у сусрет.

Она је рекла да је у августу 2008. обновљен и рад Фонда за младе таленте, који је за четири месеца поделио 1531 стипендију и награду, што у просеку износи приближно две стипендије и награде дневно.

Од како је основан овај фонд па до застоја у његовом раду током 2007. године, додељено је 1561 стипендија и награда, што доказује снажну вољу и изузетне напоре Министарства и чланова Фонда да подстакну и награде оне који постижу изузетне резултате, нагласила је Самарџић-Марковић.

Она је истакла да је само са Факултета политичких наука стипендије добило 28 студената, од чега 25 студената завршне године и три студента за постдипломско усавршавање у земљама Европске уније.

Према њеним речима, овогодишњи буџет Фонда за младе таленте износи 500 милиона динара, а смањивањем издатака за рад бирократије Фонда Министарство настоји да повећа средства која ће бити уплаћена онима због којих је он и основан.

Ковачевић је навела да је Министарство у конкурсима које је расписало од свог оснивања подржало пројекте 73 омладинске организације и да је покренуло програм обуке за новоосноване омладинске невладине организације у писању пројеката у формату који је стандард ЕУ.

Она је подсетила на то да је Министарство у сарадњи са Владом Краљевине Норвешке покренуло програм обуке за омладинско предузетништво и да је жеља Министарства да се број младих људи који запошљавају друге повећа, будући да око 80 одсто младих у Србији ради за плату код послодавца.

Павловић, који је отворио поменуту трибину, истакао је да је омладина прошла кроз ратну, транзициону и велику економску кризу, што је знатно погоршало њен положај, и додао да је системска брига о младима нужна уколико Србија жели да се на прави начин посвети развоју свог најважнијег ресурса.

Симић је указао на то да су сарадња с невладиним организацијама и искуства са досадашњим пројектима веома важни за стварање ефикасније и јефтиније државне администрације.

Према његовим речима, циљ Министарства омладине јесте да стално дефинише боље критеријуме и да расподељује средства за подршку омладинским иницијативама тамо где ће оне довести до највећег напретка у подизању квалитета живота младих.