Фото: Бета

Стојковић је, учествујући у раду округлог стола који је одржан у хотелу "Интерконтинентал" и на коме се расправљало о Нацрту закона о парничном поступку (ЗПП), рекао да ће после његовог усвајања, као и доношења закона о извршном поступку и још два процесна закона из кривичне области, судовима бити омогућено да раде брже.

Он је објаснио да ће на тај начин бити отклоњене примедбе које се односе на то да су судови спори и неефикасни, али и да ће, "уколико се у разумном року не да право грађанима", они моћи да се обрате Европском суду за људска права у Стразбуру.

Министар је нагласио да је закон о парничном поступку изузетно важан, јер ће његова примена омогућити бољу заштиту права грађана и убрзати поступке. Он је навео да ово законско решење доноси велики број новина, које су уклопљене у европске стандарде, уз напомену да се њиме елиминише једна од кочница за убрзање поступка, чиме ће притисак јавности због неажурности судова бити смањен.

Шеф мисије ОЕБС-а у Србији и Црној Гори Маурицио Масари нагласио је да закон о парничном поступку има велики значај на рад правосуђа, и додао да је верзија документа коју је направио ОЕБС послужила Министарству правде као основа за израду нацрта. Масари је указао на то да је усвајање тог закона веома важно за повратак поверења грађана у правосудни систем Србије, али и за инвеститоре који желе да уложе у земљу.

Судија Врховног суда Србије и шеф Радне групе за израду нацрта ЗПП-а Вида Петровић- Шкеро рекла је да је радна група имала за циљ проналажење механизама за повећање ефикасности рада судова, уз истовремено очување независности судства.

Она је додала да је један од циљева у изради нацрта ЗПП-а поједностављивање поступака, где год је то могуће, а новина у закону је и немогућност понављања суђења више од три пута.

Након што првостепени суд пресуди, другостепени по жалби може да врати предмет на ново суђење, али већ након друге пресуде и нове жалбе, другостепени суд мора да отвори предмет и донесе коначну пресуду која је извршна.

На извршну пресуду могућа је само жалба Врховном суду као ванредни правни лек, а тада странку, што је такође новина, мора заступати адвокат.

Петровић-Шкеро је навела да је ЗПП усклађен и са стандардима и правом ЕУ, и објаснила да из те хармонизације проистичу новине, међу којима је и медијација - посредовање судије или другог стручног лица у вансудском решавању спорова.

Чланови радне групе Гордана Станковић и Снежана Андрејевић истакле су да новину у наведеном закону представља и пооштравање дисциплине странака, односно разлога за тражење изузећа и искључења судије, затим обавезност одговора на тужбу и могућност да судија, ако нема одговора, донесе пресуду због пропуштања.

Странке у жалбеним разлозима више неће моћи да износе нове доказе који нису изнети у првостепеном разлогу, а нови докази се могу изнети само онда када странка није имала могућност да их приложи у првостепеном.

Округлом столу присуствовали су бројни правни стручњаци из Србије и међународних организација.