У саопштењу се наводи да се у другој фази површина моста пескари гритом (гранулисана шљака топионице олова или шахтних пећи коју предузеће набавља из места Житковац).

Институт за хемију, технологију и металургију извршио је 2005. године хемијску анализу грита која је показала да шљака није хемијски активна, а Институт за нуклеарне науке "Винча" извршио је анализу радионуклида у узорку грита 2006. године, када је утврђено да је садржај испод граница радиоактивне контаминације прописане за индустријски отпадни материјал.

Грит се у току извођења радова растура и разноси око пет одсто, а приликом пескарења користе се заштитне скеле покривене фолијом на којој се задржава емисија расутог грита и корозије, док се сакупљање старе боје и корозије врши на десној обали Дунава у оквиру радног простора.

Од почетка санације генерисано је приближно 300 килограма тог отпада, а предузеће "Мостколор" није ангажовало стручну организацију да у току 2008. и 2009. године узоркује отпадни грит и одреди карактер отпада.

Иначе, Уговор о санацији друмско железничког моста преко Дунава „Панчевачки мост – И фаза“ на левој обали Дунава склопљен је 11. јула 2008. године између Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда и "Alpine Bau Gmbh" из Аустрије.

Ово аустријско предузеће је Уговором од 16. јула 2008. године за извођење антикорозивне заштите ангажовало подизвођача – предузеће "Мостколор" из Београда, подсећа се у саопштењу и додаје да ће Републичка инспекција за заштиту животне средине налагати и даље мере заштите животне средине у току радова на санацији Панчевачког моста.