Фото: Танјуг

Цветковић је на пословном округлом столу, који је организовала "Економист медија група", објаснио да је закључак о крају кризе донео на основу сопствене методологије и свакодневних извештаја о приливима и стању у буџету Србије.

Председник Владе је указао на то да приливи у буџет у претходних неколико дана премашују оне из истог периода прошле године, при чему је оценио да ће опоравак од кризе бити спор и да неће бити интензиван.

Он је навео да се у наредној години предвиђа раст од 1,5 одсто бруто друштвеног прозвода (БДП), а када се узме у обзир да ће ове године бити забележен пад БДП-а између три и четири одсто, то значи да ће раст и следеће године опет бити испод нивоа забележеног пре почетка кризе.

Председник Владе је рекао да је, за разлику од стручњака, уверен да ће овогодишњи пад БДП-а бити испод четири одсто, као и да свој оптимизам заснива на чињеници да је пољопривреда остварила раст од два до три одсто.

Цветковић је истакао да Србија и даље има два основна проблема с којима се суочава, а то су превелика јавна потрошња и њена неповољна структура, пре свега због малих капиталних инвестиција.

Према његовим речима, пред Владом Србије стоји и велики задатак реструктурирања јавних предузећа – "Телеком Србија", "Јат", "Железнице Србије", при чему ће реструктурирање бити специфично за свако предузеће посебно.

Он је нагласио да су, средњорочно, Србији потребне стопе раста између пет и шест одсто годишње да би могла да рачуна на побољшање животног стандарда својих грађана.

Цветковић је навео да је Влада добила сугестије од Међународног монетарног фонда (ММФ) на предложени закон о фискалној одговорности и додао да је тај документ био део стратегије Владе, која предвиђа буџетско прилагођавање на страни трошкова, а не повећање ПДВ-а.

Према његовим речима, упућене сугестије указују на то да ММФ заправо прихвата Владин принцип у решавању буџетског дефицита.

Председник Владе је изразио уверење да ће договор са ММФ-ом бити постигнут и да неће бити повећања пореза на додату вредност.