Фото: Фонет

Батаковић је нагласио да су једностраним проглашењем независности Косова у фебруару 2008. године власти у Приштини угрозиле међународни правни поредак заснован на суверенитету и територијалном интегритету држава и одржавању мира.

Он је упозорио на то да је нелегално проглашење независности Косова покушај да се укину међународни правни режим и администрација у покрајини, уведени Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.

Према његовим речима, Савет безбедности УН није укинуо суверенитет Србије на Косову – на шта није имао ни право – већ је Резолуцијом 1244 нагласио да је неопходно очувати суверенитет и територијални интегритет на Косову и Метохији, а будући статус Косова, по тој резолуцији, требало је одредити преговорима и политичким решењима.

Он је оценио да је једнострана декларација о независности Косова стога "изазов" међународном правном поретку, због чега је много држава одбило да је прихвати и призна Косово.

Упркос флагрантном кршењу њеног суверенитета и територијалног интегритета које представља та декларација, Србија је одлучила да на њу реагује на миран и легалан начин и спремна је да преговорима и даље тражи компромисно решење са косовским Албанцима, поручио је Батаковић.

Он је истакао да ће Србија истрајати у упорној одбрани свог суверенитета и територијалног интегритета, али и да ће бити флексибилна у тражењу практичног решења.

Батаковић је као пример таквог приступа навео да је Београд подржао распоређивање Мисије Еулекс у складу са Резолуцијом 1244.

Он је поновио да Србија одбацује тврдњу да су истрошене све могућности за преговоре о статусу Косова, и оценио да су преговори који су почели 2005. унапред били осуђени на неуспех због пристрасног става међународног посредника Мартија Ахтисарија и других преговарача који су унапред заговарали независност Косова.

Према његовим речима, прилику за налажење компромисног решења наставком преговора не треба пропустити, и то је и даље став Србије.

Батаковић је нагласио да Србија осуђује све злочине које су на Косову починиле особе које су тврдиле да делују у име Србије и СР Југославије.

Сматрамо да сви који су починили злочине морају бити изведени пред судове, рекао је он и напоменуо да су пред судовима у Србији већ одговарали полицајци и војници који су починили злочине на Косову.

Заступник Србије подсетио је на то да је албанска паравојска ОВК починила тешке злочине над Србима, Ромима и Албанцима лојалним држави и да је, након повлачења државних снага у лето 1999. године, Косово напустило 60 одсто Срба, 66 одсто Рома и 70 одсто Горанаца.

Косово је историјска колевка Србије и суштина њеног идентитета, истакао је Батаковић и додао да су Срби, после незаконитог проглашења независности те покрајине, постали мањина у сопственој земљи.

У оквиру трочасовне дискусије у име Србије судијама су се обратили и чланови правног тима наше земље и експерти за међународно право Малколм Шо из Велике Британије, Андреас Цимерман из Немачке, Марсело Коен из Швајцарске, Саша Обрадовић и Владимир Ђерић из Србије.

Обрадовић, који је и заменик шефа делегације Србије, нагласио је да је важећом Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН искључено било какво решење статуса Косова које нису прихватиле обе стране и које није одобрио СБ.

Он је оценио да привремене власти у Приштини нису имале овлашћење да једногласно прогласе независност Косова и да су тиме безобзирно прекршиле Резолуцију 1244 и међународно право.

Према његовим речима, косовски Албанци нису имали право на самоопредељење зато што нису посебан народ, а Косово као покрајина није испуњавало услове за самопредељење.

Обрадовић је упутио позив Међународном суду правде да оцени да је једнострано проглашење независности Косова у фебруару 2008. године било противно међународном праву.

Цимерман је истакао да Резолуција 1244 јасно спречава једнострану сецесију Косова од Србије, при чему је подсетио на то да је тим документом СБ УН чврсто подржао територијални интегритет и суверенитет Србије.

Он је објаснио да је тим документом прописано да ће будући статус Косова бити одређен договореним споразумом албанских лидера и државе Србије, уз одобрење Савета безбедности.

У међународном праву не постоји право на једнострану сецесију, нагласио је Цимерман и додао да су због тога декларацијом о независности Косова прекршени међународно право, Резолуција 1244, као и институционални оквир за њено спровођење.

Према његовим речима, за договорено решење будућег статуса Косова залагале су се и САД и друге западне силе, које су, међутим, промениле став и подржале нелегалну декларацију независности Косова пошто су претходно спровеле незакониту интервенцију против СРЈ и Србије коју није одобрио СБ УН.

Он је поручио да ће трајну стабилност и мир у региону обезбедити само договорено решење које је као циљ имала Резолуција 1244, и истакао да не постоје разлози да нови преговори не почну подстакнути саветодавним мишљењем које ће дати МСП.

Цимерман је подсетио на то да је Србија у преговорима већ нудила најширу аутономију Косову, при чему је као разлог за пропаст претходног преговарачког процеса навео, између осталог, став међународног посредника Мартија Ахтисарија.

Шо је нагласио да нелегални акти попут прокламације независности Косова не могу бити претворени у легалне политичким одлукама.

Он је указао на то да ниједна учесница у расправи пред МСП не негира кључни значај принципа територијалног интегритета и суверенитета држава за данашњи међународни правни поредак.

Међународна заједница је до сада била доследна у примени тог принципа, не само на државе, него и на њхове ентитете, као на пример у случају Босне и Херцеговине, где је инсистирала на њеној територијалној целовитости, рекао је Шо.

Према његовим речима, око две трећине држава у свету због тога није признало Косово као независну државу, а то нису учиниле ни Уједињене нације.

Ђерић је подсетио на важност саветодавног мишљења које ће дати МСП и које ће, иако нема обавезујуће дејство, утицати на будући став Генералне скупштине и СБ УН према једностраном проглашењу независности Косова, као и политику према њему.

Он је указао на низ правних пропуста, који се, поред осталог, тичу легитимности доношења једностране декларације независности, и додао да иза тога не стоји народ Косова, већ представници привремених институција у јужној српској покрајини.

Коен је објаснио да је право на самоопредељење неког народа установљено у колонијалном окружењу, и подсетио на то да ниједна самопроглашена држава од 1954. године није призната од стране највеће светске организације УН.

Он је такође указао на чињеницу да ниједна резолуција СБ не препознаје јужну српску покрајину као државу, и оценио да ни аутори декларације нису сасвим сигурни у законитост свог поступка.

Сецесија не може да оздрави Косово, већ ће она, напротив, изазвати даље продубљивање проблема у том региону и низ несугласица међу државама које га признају, односно не признају као државу, упозорио је Коен.

Делегација Србије је у 13 часова завршила излагање својих аргумената.