Чиплић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом Одлуке о расписивању избора за националне савете националних мањина, навео да ће национални савети бити бирани на непосредним изборима и путем електорске скупштине.

Министар је рекао да, према попису из 2002. године, у Србији живи више од милион грађана који се изјашњавају као припадници неке националне мањине, што чини 14 одсто укупног броја становника.

Он је подсетио на то да национални савети националних мањина представљају облик мањинске самоуправе који омогућава припадницима мањина да преко изабраних представника утичу на очување идентитета и заштиту права, посебно у области културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма.

Устав гарантује индивидуална и колективна права припадницима мањина, али ће се она лакше спроводити преко националних савета и уз помоћ државе, истакао је Чиплић.

Према његовим речима, Закон о заштити слобода и права националних мањина из 2002. године не прописује доњу границу за оснивање националне мањине, па практично иста права има национална мањина од неколико стотина хиљада припадника и она од неколико стотина.

Министар је напоменуо да ће избори за националне савете бити организовани на више од девет језика, као и избори на локалном или републичком нивоу, и додао да ће бирачки одбори бити формирани на местима где има најмање 200, а највише 2.000 уписаних бирача.

Право на непосредне изборе остварили су припадници 16 националних мањина и то Албанци, Ашкалије, Бошњаци, Буњевци, Бугари, Власи, Грци, Египћани, Мађари, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Украјинци и Чеси, прецизирао је он и додао да ће македонска, словеначка и хрватска национална мањина савете изабрати на електорским скупштинама.

Југословени и Црногорци, како је навео, неће бирати своје националне савете јер нису успели да испуне законом прописане услове за излазак на изборе.

Чиплић је указао на то да националне савете немају ни Горанци, Муслимани, Руси, Турци, Шокци и Цинцари, али и додао да сви они на наредним изборима, кроз четири године, могу да остваре то право.

Уписивање у посебне бирачке спискове националних мањина трајало је четири месеца и закључено је пре два дана, подсетио је министар и рекао да је у току организовање Централне изборне комисије која ће спроводити изборе за савете националних мањина.

Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Димитрос Кипреос је нагласио да националне савете не треба схватати као невладине организације јер су то институције за националне мањине, које одлично функционишу у неким земљама Европске уније.

Он је истакао да Србија у тој области има законе који су међу најнапреднијим у Европи, и додао да ће они, уколико буду примењени на прави начин, допринети решавању тог питања и на подручју југоисточне Европе.