Фото: Танјуг

Милосављевић је том приликом подсетио на то који су све кораци направљени како би се унапредио рад трансфузиолошке службе и оценио да ће Институт под руководством Драшковићеве на најбољи начин наставити свој рад и развој.

Министар здравља навео је да је број давања крви у Институту нешто мањи у односу на прошлу годину, што је приписао аферама које су изазвале страх у јавности, међу којима је и случај бебе заражене ХИВ вирусом путем трансфузије.

Он је, међутим, указао на то да је број здравствених услуга у Институту порастао у последње три године, иако је број запослених од 1999. до 2004. године смањен за стотину.

Милосављевић је рекао да је у протекле три године у опремање болница у Србији савременим медицинским апаратима уложено много средстава, али да је ситуација, када је реч о лековима и медицинском материјалу, и даље лоша, имајући у виду чињеницу да је Србија и Црна Гора, после Албаније, држава која најмање издваја за здравствени систем у Европи.

Нови директор Института Снежана Драшковић изразила је очекивање да ће трансфузиолошка служба у току наредне године бити осавремењена и да ће имати аутоматизовано тестирање и молекуларну дијагностику, чиме ће бити смањен ризик од преношења инфективних болести путем крви.