Фото: Фонет

Цветковић је на предавању полазницима Школе националне одбране у касарни “Бањица 2” рекао да ће прави економски опоравак настати са значајнијим привредним растом и прекидом раста незапослености.

Председник Владе је указао на то да је један од највећих проблема Србије незапосленост, која је и даље присутна, иако се смањује темпо пораста броја особа без посла.

Он је подсетио на то да је наша земља у економску кризу ушла са стопом незапослености од 14,5 одсто, што је више него у другим земљама, при чему је током кризе незапосленост повећана за више од три одсто.

Стратешки проблем Србије, како је истакао, јесте и неадекватна структура привреде која би у већој мери требало да се заснива на производњи размењивих добара, а не на услугама и неразмењивим добрима.

Председник Владе је подсетио на то да је у 2010. години планиран привредни раст од два одсто, а у 2011. години економска експанзија од три до 3,5 одсто.

Након тога се очекује да се привредни раст стабилизује на пет до шест одсто годишње, што би био врло добар раст, оценио је премијер и објаснио да то значи да ће се Србија 2012. године вратити на више стопе раста.

Говорећи о курсу домаће валуте, он је нагласио да проблем није нестабилност динара већ превелика еуризација, односно скривени двовалутни систем, због чега Влада ради на процесу дееуризације и подстицању динарских кредита и динарске штедње.

Цветковић је као пример навео Пољску, која није имала пад БДП-а у време економске кризе захваљујући томе што је девалвирала националну валуту, а становници то нису осетили јер се задужују у домаћој валути и не узимају кредите индексиране у еврима.

Србија је у 2008. години имала платнобилансни дефицит од 17 одсто БДП-а, који је прошле године смањен на шест одсто, рекао је председник Владе и напоменуо да је буџетски дефицит у 2009. години био 4,2 одсто БДП-а, док је привредни пад износио приближно три одсто.

Општи циљ Владе је да Србија постане земља са развијеном привредом и демократијом, а такође и држава социјалне правде, поновио је Цветковић и додао да се ти циљеви не достижу у оквиру мандата једне владе, али служе као врста правца у ком земља треба да се креће.