Симоновић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом обележавања Светског дана борбе против хепатитиса, истакао да је неопходно редовно ићи на систематске прегледе како би се та болест на време дијагностификовала и лечила.

Он је указао на то да су акутни и хронични хепатитис глобални проблем, и навео да је Светска здравствена организација инсистирала на томе да се у законодавство земаља уврсте и опште мере које се тичу превенције тог обољења.

Према његовим речима, у Србији се од 2006. године, у складу са Правилником о имунизацији и начину заштите лековима, спроводи активна имунизација против акутног вирусног хепатитиса Б обавезном вакцинацијом којом су обухваћена новорођенчад и невакцинисана деца у 12. години живота.

Државни секретар је рекао да је имунизација деце против хепатитиса Б, као и појединих категорија становништва под повећаним ризиком бесплатна, и поновио да је то најбезбеднија и најделотворнија мера превенције.

Директор Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” Тања Кнежевић нагласила је да истраживања показују да је 500 милиона људи широм света хронично заражено тим вирусом, док свака трећа особа долази у контакт са зараженим.

Према њеним речима, највећи ризик за оболевање од хепатитиса Ц имају корисници дрога, сексуални партнери заражених особа, а потом и особе које су на хемодијализи.

Кнежевић је напоменула да је највише заражених особа тренутно у Београду, Нишу и Новом Саду, уз оцену да се у Србији не тестира довољан број људи.

Председник експертске групе за болести јетре Министарства здравља Горан Јанковић објаснио је да је лечење болести у почетном стадијуму најделотворније, и навео да постоји период када заражени нема никакве симптоме.

Када је реч о хепатитису Б, он је истакао да за такве болеснике постоје добри лекови, док особе које болују од хепатитиса Ц примају терапију која траје од шест месеци до годину дана.

Сви пацијенти који чекају на ту терапију ускоро ће бити укључени у програм, потврдио је Јанковић.

Представник Центра за превенцију и контролу болести Института “Др Милан Јовановић – Батут” Данијела Симић прецизирала је да је у Србији хепатитисом инфициран један одсто популације, при чему је број оболелих смањен у односу на 2005. годину, када је регистрован највећи број новооболелих.

Симић је рекла да је прошле године регистровано више оболелих од акутног вирусног хепатитиса Б него од хепатитиса Ц, и нагласила да је регистровано седам умрлих, при чему је морталитет данас знатно нижи у односу на 2005. годину.

Светски дан борбе против хепатитиса обележава се у циљу подизања свести о овој болести, као и о путевима инфекције, факторима ризика, откривању и лечењу.

Хепатитиси Б и Ц представљају глобални здравствени проблем, а сматра се да је једна од три особе у свету изложена овим вирусима.