У саопштењу се наводи да је Србија од укупно 1.886 захтева за помоћ који се односе на достављање документације, приступ архивама државних органа, ослобађање сведока дужности чувања тајне и друга питања из надлежности овог савета одговорила на све захтеве Тужилаштва тог суда.

Од укупно 959 захтева за помоћ одбрана оптужених у потпуности је одговорено на готово све захтеве, док је неколико преосталих у поступку реализације.

Тужилаштво је извршило 32 увида у архиве државних органа Србије, док су представници одбрана окривљених то учинили 28 пута, при чему није ускраћен ниједан захтев Тужилаштва и одбрана окривљених да се оствари увид у архиве.

Сви сведоци за које су Тужилаштво и одбране оптужених захтевали да буду ослобођени обавезе чувања тајне да би им се омогућило да дају исказ у поступцима пред Трибуналом ослобођени су дужности чувања тајне, а одговорено је и на друге захтеве који су се односили на пружање техничке помоћи.

Поменути резултати остварени су, између осталог, и због тога што је у претходном периоду успостављено неопходно поверење између Националног савета и Тужилаштва Трибунала и одбрана окривљених.

Потребно је одржати постојећи ниво сарадње, при чему ће Национални савет заједно са осталим надлежним државним органима наставити да предузима све мере у том циљу.

Сарадња Србије са Трибуналом има изузетан значај не само зато што представља услов за наставак европских интеграција већ и због тога што заједно са суђењима за ратне злочине пред нашим судовима доприноси утврђивању истине о злочинима из ратова на простору бивше Југославије и кажњавању одговорних за те злочине, додаје се у саопштењу.