Срећковић је на овом скупу у ПКС-у навео податак да ће каталог садржати 193 конкретна пројекта за улагања у 67 општина и градова Србије и додао је реч о 75 пројеката за област туризма, 68 пројеката за област грађевине, 29 пројеката за улагање у сектор инфраструктуре и 21 пројекат пољопривреде, прехрамбене индустрије и екологије.

Он је рекао да је на почетку светске економске кризе Међународни монетарни фонд проценио да ће у 2009. години износ дознака миграната из источноевропских земаља бити смањен за 10 одсто.

Међутим, српска дијаспора је прошле године остварила за 10 одсто већи ниво новчаних трансфера у Србију у односу на раније периоде и на томе сви треба да јој будемо захвални, истакао је министар.

Према његовим речима, кључни изазов економске политике Владе је изналажење извора финансирања за раст привреде заснован на јачању реалног сектора и повећању извоза, а ти извори могу бити домаћа штедња, оснивање нових банака које би кредитирале пољопривреду, индустријски извоз, мала и средња предузећа и инвестиције из дијаспоре.

Министар је оценио да инвеститори из дијаспоре у том смислу могу одиграти важну улогу уз емитовање средњорочних и дугорочних државних хартија од вредности.

Уверен сам да постављамо здраве основе за привредну сарадњу са нашом дијаспором, рекао је Срећковић и изразио очекивање да ће дијаспора у будућности више инвестирати у Србији и да ће тиме подстицати привредни развој земље, наводи се у саопштењу Министарства за дијаспору.