У извештају Министарства финансија о двогодишњем раду, који је достављен председнику Владе Мирку Цветковићу, наводи се да је заустављен тренд високог номиналног и реалног раста јавне потрошње и значајно смањена већина позиција јавне потрошње.

Учешће јавне потрошње у БДП, ребалансом за 2009. годину, смањено је за приближно два процентна поена, што представља највеће смањење у новијој историји Србије.

Такође, побољшана је структура јавне потрошње, што подразумева раст учешћа инвестиција и пад учешћа текуће потрошње.

Ради обезбеђивања макроекономске стабилности и ублажавања последица светске економске кризе, Министарство финансија је иницирало и окончало преговоре са Међународним монетарним фондом (ММФ).

У новембру 2008. године потписан је стенд-бај аранжман из предострожности, вредности 520 милиона долара, при чему је у марту 2009. године потписан нови стенд-бај аранжман у износу од 2,9 милијарде евра.

Захваљујући потписаном Бечком споразуму, пословне банке су задржале своју изложеност према Србији, а прошле године су нам донеле и додатна средства.

У оквиру директних надлежности, Министарство финансија је у циљу спречавања ширења кризе, повећало ниво осигураних депозита са 3.000 на 50.000 евра, суспендовало порез на приход од камата по основу девизне штедње и плаћање пореза на капиталне добитке на приход по основу преноса уз накнаду хартија од вредности.

Донета је и одлука о повезивању стажа радницима одређених предузећа која имају неизмирене обавезе за пензијско и инвалидско осигурање за период од 1. јануара 2004. до 31. децембра 2009. године.

На тај начин је омогућен одлазак у пензију за више од 47 хиљада радника, а држава је за то, до сада, издвојила приближно 13 милијарди динара као бесповратну помоћ.

У претходне две године, обезбеђена је финансијска подршка пројектима у укупном износу од 1.625.385.000 евра и више од 10.000.000.000 динара.

Највише средстава обезбеђено је за инфраструктурне пројекте (957.885.000 евра), финансирање МСП (280.000.000 евра), науку (225.000.000 евра), здравство (80.500.000 евра) и просвету (50.000.000 евра).

Првом на листи приоритета, Коридору 10, обезбеђена је подршка од 809 милиона евра од међународних финансијских институција и 7,5 милијарди динара из буџета.

Из буџета је издвојено и додатних 1,85 милијарди динара за експропријацију земљишта дуж Коридора 10.

Обезбеђена су и значајна средства бесповратне помоћи Републици Србији – потписани уговори у вредности од 89 милиона евра, а испрограмирани програми за бесповратну помоћ ИПА фондова за укупно 535 милиона евра.

Такође, потписани су и споразуми о прекограничној сарадњи, којима је уговорена помоћ од још 141 милион евра.

Обезбеђена је и стабилност јавних финансија, која се огледа у уредном измиривању обавеза државе.

Емитовањем записа орочности на 3, 6, 12 и 18 месеци омогућен је развој динарског финансијског тржишта државних хартија од вредности. На тај начин обезбеђено је 130 милијарди динара за финансирање буџетског дефицита и рефинансирање доспелих обавеза.

На пољу реформе јавних финансија, усвојени су Закон о државној помоћи, којим је успостављен систем контроле државне помоћи, Закон о јавним набавкама, што је један од првих системских антикорупцијских закона и Закон о буџетском систему, који је успоставио оквир за бољу контролу трошења новца.

Приликом израде буџета, уведени су нови стандарди којим су свеобухватније приказани приходи и расходи. Буџет за ову годину, по први пут, приказује сопствене приходе буџетских корисника, износе бесповратне помоћи и пројектних зајмова, као и губитке пореских прихода по основу пореских олакшица и умањења пореске основице.

Усвојен је и нови Царински закон, којим су поједностављени и убрзани царински поступци, а усвојено је или парафирано 18 споразума о избегавању двоструког опорезивања, од укупно 37 колико их је у примени.

Изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана смањене су стопе пореза на приход од капитала и на капиталне добитке са 20 на 10 одсто и изједначене висине неопорезивог износа за све обвезнике годишњег пореза на доходак.

Усвојеним изменама и допунама Закона о порезу на добит предузећа дограђен је систем опорезивања добити правних лица, које су усклађене са међународним стандардима, а главна новина је могућност да се порески период разликује од календарске године.

У претходне две године, на предлог Министарства финансија, Скупштина је усвојила укупно 93 закона.

Захваљујући адекватној фискалној политици, вођеној у претходне две године, међународна агенција „Стандард & Поор'с” побољшала је кредитни рејтинг Србије са „ББ минус“ на „ББ стабилни“.

Оцењено је да су спољни притисци са којима се Србија суочава ослабљени и да ће се буџетска консолидација појавити у средњорочном периоду.

Бољи кредитни рејтинг утицаће на повољније услове кредитног задуживања Србије и побољшање инвестиционе климе.

Србија је једина држава региона која је добила бољу оцену кредитног рејтинга, а додатно побољшање очекује се после завршетка реформе јавне администрације и пензијског система, што ће побољшати изглед одрживости јавних финансија Србије, додаје се у саопштењу.