Министар за науку и технолошки развој Божидар Ђелић подсетио је на то да је усвајање овог предлога иницирало ресорно министарство, и најавио да ће предлог да се тај датум прогласи и Даном науке у свету бити прослеђен Уједињеним нацијама и Организацији УН за образовање, науку и културу (Унеско) које одлучују о томе.

Србија се мора афирмисати у 21. веку као држава која препознаје значај економије знања и као земља која ће у наредне четири године уложити приближно 800 милиона евра у научне и технолошке пројекте, истакао је Ђелић.

Он је подсетио и на то да је председник Србије Борис Тадић током недавне посете председника Хрватске нашој земљи предложио да две земље заједнички раде на томе да 10. јул постане Дан науке и у целом свету.

Тесла, амерички научник српског порекла, највише је допринео науци и технолошком прогресу света као проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје, генератора и комплетног система производње и дистрибуције електричне енергије.

По њему је јединица међународног система јединица добила назив - мера за магнетну индукцију "тесла".

Он је конструисао генератор струја високе фреквенције и напона, данас познат под различитим називима (Теслин трансформатор, трансформатор без језгра, Теслина завојница, или Теслин калем).

Током своје каријере патентирао је приближно 250 изума у Америци и земљама широм света.

Рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, школовао се у Аустрији и, касније, Аустроугарској монархији, наводи се у саопштењу.