Никчевић је на отварању тродневног Регионалног радног састанка који је посвећен питањима управљања халонима и Регионалне озонске мреже земаља Европе и централне Азије најавио да ће у оквиру овог програма бити формирано и више банака фреона у нашој земљи.

Он је објаснио да су халони хемијска једињења и даље незаменљива у гашењу пожара у цивилном и нецивилном сектору и навео да поред фреона, који се користи у индустрији расхладних уређаја, пена - сунђера, козметичких и медицинских препарата, представља супстанцу која највише доприноси оштећењу озонског омотача.

Никчевић је рекао да је, с обзиром на то да ће после 2010. године бити забрањена производња и промет ових супстанци, у оквиру фирме "Ватроспрем" из Београда већ формирана "банка халона" и додао да је то једина банка те врсте у региону, где ће халон бити складиштен за потребе одржавања инсталација.

Директор Управе указао је на то да је финансијску помоћ за формирање "банака фреона и халона" и за деловање Регионалне групе обезбедио Мултилатерални фонд за реализацију Монтреалског протокола о супстанцама које оштећују озонски омотач, чији је потписник и Србија и Црна Гора.

Према његовим речима, састанку у Београду присуствују чланови Регионалне мреже из Албаније, Румуније, Турске, Јерменије, Грузије, Киргистана, Кипра, Молдавије и Мађарске, као и из свих бивших југословенских република, осим Словеније.

Учесници скупа су и представници Програма УН за заштиту животне средине (УНЕП), представници Аустрије, Чешке, Словачке и Шведске који пружају финансијску и техничку помоћ Регионалној мрежи, као и чланови Организације УН за индустријски развој која је ангажована на спровођењу нашег Националног програма.

Састанак је организовао УНЕП у сарадњи са Управом за заштиту животне средине Министарства науке и заштите животне средине Владе Републике Србије, која је надлежна за спровођење активности у вези са заштитом озонског омотача у СЦГ, преноси агенција Танјуг.