Мркоњић је истакао да су за остварење тог циља потребна велика улагања у инфраструктуру, односно у речни и железнички саобраћај, при чему ће наша земља потписивањем декларације лакше добијати новац од међународних банака за своје инфраструктурне пројекте, нарочито за Коридор 11.

Коришћењем капацитета река и железница Србија ће моћи да више од 30 одсто друмског саобраћаја пребаци на Дунав и да исто тако прими повећан међународни речни саобраћај из Европе, напоменуо је министар.

Он се на маргинама министарске конференције у Риму састао са министром инфраструктуре и транспорта Италије Алтером Матеолијем.

Мркоњић је пренео да се током сусрета разговарало о два питања, и то о подршци Италије изградњи Коридора 11, где је постигнут договор о томе да се дефинишу улоге Румуније, Италије, Црне Горе и Србије и да се потпише протокол, што ће и бити учињено у Београду у наредних петнаест дана.

Друга тема састанка била је, како је навео, повећање броја дозвола и постепен пораст извоза у Италију како би се број извозних дозвола увећао са постојећих 10.000 на 20.000.

Министар је разговарао и са америчким државним секретаром за саобраћај Роном Кеником о учешћу компаније "Бехтел" у изградњи аутопута у Србији, као и са руским министром за транспорт Игором Левитином о реализацији руског кредита.

Потпредседник Европске инвестиционе банке (ЕИБ) Дарио Сканапијеко, који такође учествује на скупу у Риму, саопштио је да је ова банка инвестирала у Србију 600 милиона евра.

Веома смо задовољни јер су сви пројекти почели да се реализују. Улагањем у вашу путну мрежу доприносимо екологији, што не значи да у будућности нећемо подржати пројекте и на рекама, нагласио је Сканапијеко.