У саопштењу се наводи да су 16. новембра 1995. године државе чланице Унеска усвојиле Декларацију о принципима толеранције и додаје да толеранција подразумева знање, отвореност, слободу мишљења и савест.

Толеранција подразумева и прихватање и уважавање достојанства оног другог и његову различитост. Толеранција је врлина, а не уступак и слабост.

Толерантно друштво се гради од самог почетка живота јединке и зато треба да одлучно помогнемо младима да развију способност за самостално расуђивање и критичко мишљење као основне премисе толерантнијег друштва.

Након периода смањене осетљивости за друге, у Србији је заживела толеранција, а то значи да смо постали свесни да децу треба да васпитавамо тако да је свако слободан да се придржава својих уверења и да прихвата идеје других.

Међутим, толеранција није коначни циљ васпитања за ненасиље, већ средство у изградњи ненасилног друштва које не одобрава и не дозвољава насиље и присилу.

Да бисмо имали непристрасно законодавство, држава мора да промовише и штити толеранцију, а висок степен толеранције такође условљава ефикасно и праведно правосуђе.

Толерантне државе омогућавају да економске и друштвене могућности буду доступне свакоме, без обзира на њихова лична својства и без икакве дискриминације.

Толеранција према другим људима, веровањима, идејама или начинима живота темељни је услов за развој друштва чији ће чланови делити одговорност за уважавање различитости других људи, додаје се у саопштењу.