Лаловић је, образлажући предлоге наведених закона о којима је Скупштина Србије данас започела расправу, указао на то да закон о мирном решавању спорова има за циљ стварање институционалног амбијента за лакше решавање радних спорова, индивидуалних и колективних, како радници не би морали да прибегавају штрајковима.

Он је изразио уверење да ће закон о социјално-економском савету социјалним партнерима омогућити постизање споразума о свим важним питањима за положај радника и за привреду земље.

Министар је прецизирао да је предлогом овог закона предвиђено оснивање Савета Србије у циљу успостављања и развоја социјалног дијалога, који је нарочито потребан у условима транзиције, уз напомену да се могу оснивати и покрајински и локални савети.

Према његовим речима, предвиђено је да Савет има 18 чланова - по шест представника Владе, синдиката и послодаваца, као и да ово тело разматра питања из области развоја и унапређивања колективног преговарања, утицај економске политике на социјални развој и стабилност, затим политику запошљавања, зарада и цена, приватизацију и друга питања из свог делокруга.

Социјално-економски савет може да позове представнике невладиних организација, истакнуте научнике и стручњаке да учествују у раду овог тела али без права гласа, навео је Лаловић и додао да се у образложењу предлога овог закона подсећа на то да је социјално-економски савет формиран 2001. године закључивањем споразума између Владе, репрезентативних синдиката и репрезентативног удружења послодаваца.

У Предлогу закона о мирном решавању радних спорова објашњава се да се њиме уређује поступак мирног решавања колективних и индивидуалних радних спорова, избор, права и обавезе миритеља и арбитара.

Лаловић је истакао да ће се поменути закон односити на миритељску или арбитражну улогу у поступку решавања колективних и индивидуалних спорова и да ће помоћу њега бити превазиђени спорови у поступку доношења и примене колективних уговора, док ће се индивидуални спорови много брже решавати на овај начин него преко суда.

Министар је изразио наду да ће наведени закон нарочито заживети убрзањем приватизације и да ће бити мање потребе за штрајковима, уз напомену да је предвиђено формирање републичке агенције за мирно решавање радних спорова. Он је истакао да је поступак мирења или арбитраже обавезан само у посебним делатностима као што је, на пример, здравство.