Фото: Танјуг (архив)

Маловић је у Скупштини Србије представила Предлог закона о адвокатури, Предлог закона о јавном бележништву, Предлог закона о извршењу и обезбеђењу, Предлог измена и допуна Закона о извршењу кривичних санкција и Предлог закона о потврђивању Споразума између Републике Србије и Међународног кривичног суда.

Она је том приликом указала на то да ће усвајањем предложених закона бити створен нормативни оквир за ефикаснији рад правосуђа и заштиту и остваривање права грађана и правних лица.

Образлажући Предлог закона о адвокатури, Маловић је нагласила да се тим законским решењем адвокатура дефинише као независна и самостална делатност пружања правне помоћи физичким и правним лицима.

Маловић је навела да према том предлогу закона адвокатска комора одлучује о испуњености услова који се тичу достојности адвоката, а предвиђа се и протек од најмање две године ако је адвокат пре тога био на некој правосудној функцији или органу управе како би се спречио сукоб интереса.

Новина је, како је истакла, да је услов за упис у именик адвоката положен адвокатски испит, прописани су услови за упис адвоката који није држављанин Србије и прецизно утврђени послови које они могу да обављају.

Говорећи о Предлогу закона о јавном бележништву, она је саопштила да јавно бележништво као професија има своје место у већини европских држава и да су решења у предложеном тексту усаглашена са европским законодавством.

Маловић је напоменула да је јавни бележник овлашћен да саставља, оверава и издаје јавне исправе о правним пословима, изјавама и чињеницама на којима се заснивају права и оверава приватне исправе, преузима на чување исправе, новац и хартије од вредности.

Јавни бележници удружују се у Јавнобележничку комору, навела је она и додала да је предлогом закона утврђен поступак за именовање и разрешење јавних бележника.

Говорећи о Предлогу закона о извршењу и обезбеђењу, она је рекла да у Србији постоји системски проблем када је у питању извршење судских одлука у грађанској материји.

У предложеном тексту закона садржана су нова решења која се односе на надлежност судова у извршном поступку, систем правних лекова, рокове за поступање, санкције за непоштовање судских одлука, ефикасније спровођење извршења, као и вођење јединственог регистра извршних дужника и регистра судских забрана, прецизирала
је Маловић.

Посебна новина, како је навела, јесте увођење вансудских извршитеља који би поступали по решењима о извршењу које доноси суд.

Извршење може спровести суд и извршитељ, а предлогом закона утврђене су и обавезе полиције у пружању помоћи у извршењу, саопштила је Маловић.

Она је напоменула да је утврђено да општи рок за предузимање радњи који одређује суд не може бити дужи од пет радних дана, а странка која не поступи у законском року или року који је одредио суд губи право на предузимање радње.

Према њеним речима, Предлогом измена и допуна Закона о извршењу кривичних санкција решава се проблем недовољног броја запослених у Управи за извршење кривичних санкција.

Законским решењем стварају се услови за лакши пријем нових запослених и подиже се старосна граница за пријем приправника у службу за обезбеђење што је до сада био велики проблем због недовољног броја заинтересованих, нагласила је Маловић.

Она је навела да је друга новина прецизирање досадашњих законских решења која се односе на извршење затворске казне у просторима у којима осуђени станује чиме се ствара нормативни оквир за ефикасно извршење у пракси и већу примену алтернативних санкција за оне који су осуђени за казну затвора до једне године.

У овом предлогу закона, како је истакла, ближе се уређује и примена електронског надзора према окривљенима у кривичном поступку.

Она је навела да Предлог закона о потврђивању Споразума између Србије и Међународног кривичног суда представља даљи корак у решености наше земље да у пуној мери призна конкретну подршку раду тог суда.

Маловић је саопштила да је ово још један конкретан показатељ одлучности Србије да ратни злочини морају бити кажњиви, без обзира на то где су ова дела извршена.