Обим сиромаштва у Србији у периоду 2008–2010. године расте, при чему је број сиромашних у 2010. години, у односу на 2009. годину, порастао са 6,9 одсто на 9,2 одсто, док је од 2008. до 2009. године број сиромашних порастао за 0,8 одсто.

Профил сиромаштва идентификује карактеристике сиромашног становништва.
Становништво са ванградског подручја изложеније је сиромаштву (13,6 одсто) него становништво са градског подручја (5,7 одсто).

Величина домаћинства значајно утиче на ризик од сиромаштва. Проценат сиромашних је виши од просека популације код петочланих домаћинстава (11,7 одсто), а највиши код домаћинстава са шест и више чланова (16,4 одсто).

Ниво образовања носиоца домаћинства одређује ризик од сиромаштва тог домаћинства, односно највећи ризик од сиромаштва имају домаћинства код којих носилац нема основно образовање (14,2 одсто) или има завршену основну школу (12,7 одсто).

Статус носиоца домаћинства на тржишту рада је у јакој вези са ризиком од сиромаштва. Највећи ризик од сиромаштва имају домаћинства чији је носилац незапослен (17,9 одсто) или неактиван (17,1 одсто).

Сиромаштво у Републици Србији се израчунава од 2006. године на основу података Анкете о потрошњи домаћинстава, која се од 2003. године спроводи по међународним стандардима и препорукама Евростата, ИЛО и УН.

Анкетом о потрошњи домаћинстава прикупљају се подаци о приходима и расходима (потрошњи) домаћинстава, снабдевености домаћинстава трајним потрошним добрима, демографским и социо-економским карактеристикама домаћинстава и друго.

Анализа сиромаштва ослања се на потрошњу домаћинства као меру животног стандарда становништва, због њене стабилности, обухватности и усклађености током дужег периода.

Примена ОЕЦД-ове скале еквиваленције омогућава поређење потрошње између домаћинстава различитих по величини и старости чланова, сводећи је на потрошњу по потрошачкој јединици.

С друге стране, метод дефлационирања потрошње регионалним индексима цена обезбеђује да већа потрошња једног домаћинства буде резултат искључиво потрошње већих количина или потрошње квалитетнијих производа, а не резултат виших цена.