Фото: Танјуг

Обрадовић је навео да је то постигнуто укључивањем маргинализованих група у образовни систем, повећањем учешћа ромске популације у основним и средњим школама, као и на факултетима.

Он је истакао да је, такође, осигуран квалитет завршног испита, повећана је информатичка писменост ђака, спроведен је пројекат “Друга шанса” који омогућава школовање током читавог живота, као и бројни други пројекти који су посвећени повећању квалитета, праведности и ефикасности образовања.

Током сусрета је постигнута сагласност да је образовање област која је дугорочно од изузетног значаја за Србију и да представља базу будућег развоја нашег друштва, као и да је неопходно више улагати у његово стално унапређивање.

Василиу је изразила задовољство што је Стратегијом Европске уније до 2020. године значајно повећан буџет за европске програме у образовању.

Она је понудила могућности укључивања и умрежавања српског образовног система у оквиру европских програма, као и за учешће Србије у експертским телима и на свим другим скуповима Европске уније, уз напомену да ће ове могућности ће бити значајно повећане након стицања статуса кандидата.

Током разговора је констатовано да су циљеви образовања које је поставила Влада Србије у потпуности у складу са Стратегијом ЕУ до 2020. године, а они подразумевају већи обухват и укључивање деце у предшколско образовање, смањење процента осипања деце из школа, значајно повећање броја студената, повећање функционалне писмености, као и већу партиципацију одраслих у разним облицима учења.

Претпоставка за унапређивање квалитета образовног система, као и реализацију постављених циљева и укључивање Србије у европски образовни простор јесте и веће издвајање за образовање и науку у друштвеном бруто производу Србије, наводи се у саопштењу Министарства просвете и науке.