Ћирић је на округлом столу поводом разматрања радне верзије тог документа потврдио да ће поменути закон наредне недеље бити упућен Влади Србије на разматрање.

Главни циљеви овог закона, како је нагласио, јесу побољшање ликвидности, транспарентност у пословању, изједначавање приватног и јавног сектора и усклађеност са прописима ЕУ и најбољом међународном праксом.

Министар је указао на то да су рокови плаћања у ЕУ ограничени на 30 дана, и напоменуо да је, због специфичности ситуације у којој се налази српска привреда, тај рок код нас 60 дана.

У Хрватској и Словенији рок плаћања такође износи 60 дана, али у изузетним околностима и дуже, мада ни у једном случају не више од 120 дана, навео је Ћирић.

Он је саопштио да је просечан рок наплате потраживања у Србији у 2010. години износио 183 дана, а у септембру 2011. године 129 дана.

Према његовим речима, у грађевинском сектору просечан рок наплате је 227 дана, у прехрамбеној индустрији 164 дана, а у текстилној индустрији 163 дана.

Министар је истакао да закон о роковима измирења новчаних обавеза предвиђа и казнене одредбе, и прецизирао да најмања казна за његово кршење износи 100.000 динара, док је за одговорно лице у привредном субјекту, односно у јавном сектору, предвиђена казна у износу од 50.000 до 150.000 динара.

Изузетак од правила које се односи на рок плаћања од 60 дана јесу мала предузећа, навео је Ћирић и објаснио да ће закон почети да се примењује два месеца након ступања на снагу како би се привредни субјекти и јавни сектор прилагодили пословању у складу са новим роковима.

Државни секретар Министарства финансија Владе Републике Србије Душан Никезић оценио је да ће усвајање закона о роковима измирења новчаних обавеза допринети већем степену одговорности приликом доношења буџета и пословних планова у јавном сектору.

Никезић је истакао да је овај закон веома значајан за Министарство финансија јер не постоји ниједан разлог да јавни сектор буде генератор неликвидности у Србији, уз напомену да ће овај акт допринети реалном планирању буџета и његовом извршавању у складу са тим претпоставкама.

Према његовој оцени, нова решења пружиће могућност привреди да ефикасније планира своје пословање, а нарочито се очекује да помогну сектору малих и средњих предузећа која ће лакше моћи да улазе у инвестиције и планирају пословање јер ће имати извесност када је реч о измирењу обавеза према њима.

Важно је и то што закон доноси хитност у извршном поступку пред судовима што је "карика" која је недостајала у досадашњем пословању привреде, објаснио је он и додао да ће привреда сада моћи више да се ослони на правосуђе.

Никезић је потврдио и да су започети разговори представника Владе, Народне банке Србије и комерцијалних банака о томе како да се приступ капиталу учини јефтинијим и на ефикасан начин реше проблеми присутни у пракси.

Треба доста очекивати и од Развојне банке која ће постати оперативна у овој години, оценио је он и додао да ће 400 милиона евра, колико износи оснивачки портфолио те банке, за почетак бити довољан износ, али не и једини извор њеног финансирања.

Да је подршка привреди неопходна у овој години види се и кроз републички буџет, имајући у виду чињеницу да је готово читав буџетски дефицит предвиђен за улагање у инфраструктуру, нагласио је Никезић.

Ако се томе додају издвајања за пољопривреду и привреду која чине 5,5 одсто БДП-а, онда се најбоље види намера државе да помогне стварању бољег пословног амбијента у Србији, закључио је државни секретар.