У саопштењу се наводи да је законом изричито забрањена трговина органа, нуђење органа и трансплантација са комерцијалном трговином, а за све учеснике оваквог кривичног дела запрећена је затворска казна до десет година.

Систем организовања здравствене службе, начела и поступци према којима се обавља трансплантација органа у Србији, како се наглашава, дефинисани су према строгим европским стандардима.

У Србији орган може дати најближи сродник - родитељи, браћа и сестре до трећег степена сродности, супружници, а у изузетним случајевима које посебно треба доказати и посебно блиска особа.

Сагласност на овај поступак даје, пре свега, давалац органа, а затим и чланови Етичког одбора здравствене установе у којој се обавља трансплантација.

Процес пресађивања органа са живог донора је веома сложен и подразумева припрему и процену здравственог стања како даваоца, тако и примаоца органа, експлантацију органа, сагласност даваоца и примаоца, Етичког одбора и на крају трансплантацију органа.

У овом процесу учествује велики број професионалаца, од којих је свако у обавези да уколико посумња да је реч о трговини органом случај пријави надлежним установама.

Донорска картица која се помиње у вези са живим трансплантацијама у том поступку нема никакав значај, имајући у виду да чак и у случајевима када се органи узмају са тела преминулог, донорска картица значи само вољу коју је неко за живота исказао, а сагласност о узимању органа мора дати породица.

Министарство здравља улаже напоре како би се Национални програм трансплантације органа унапредио и ова метода лечења учинила доступнијом онима којима је потребна.

Област трансплантације носи са собом велики етички изазов и веома је важно да се обезбеди транспарентност, тачност информација и свих података из ове области од стране здравствених институција, грађана, државних органа и медија, јер само на тај начин сви заједно можемо допринети развоју овог програма и помоћи оним пацијентима којима је најпотребнија, додаје се у саопштењу.