Мркоњић се на састанку са представницима српских и руских железница, којем је присуствовао и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Конузин, сагласио са предлогом Конузина да српски и руски железничари статешки наступе у региону.

За то ће, како је најавио, бити издвојена одређена средства из буџета министарства којим руководи.

На састанку посвећеном реализацији поменутог кредита је потврђено да ће први радови на изградњи другог колосека пруге Београд–Панчево, који ће бити финансирани средствима из руског кредита, почети на јесен.

Мркоњић је најавио да ће руским кредитом бити финансирани пројекти за изградњу другог колосека и електрификацију пруге Београд–Панчево чија је оквирна вредност 50 милиона евра, као и изградње Коридора 10 на шест деоница за брзине од 160 километара (55 милиона евра).

Такође, како је навео, то укључује и набавку нових руских дизел возова (100 милиона евра), наставак изградње пруге од Ваљева до Лознице (275 милиона евра) и реконструкцију пруге од Београда до Бара кроз Србију, за шта ће бити издвојено 200 милиона евра.

Конузин је потврдио да Србија, поред кредита у износу од 800 милиона долара намењених српској железници, може да рачуна и на додатну финансијску помоћ од Русије.

О томе се воде разговори и прво треба да чујемо потребе Србије, а онда и да заједнички дефинишемо могућности за решавање тих проблема, указао је амбасадор Русије.

Он је изразио очекивање да ће на том плану врло брзо бити конкретних резултата, и оценио да би требало наставити оснивање српско-руских предузећа која имају за циљ да делују ван граница Србије.

Добар пример су, како је истакао, Нафтна индустрија Србије (НИС) и Српско-руски хуманитарни центар у Нишу намењен брзом реаговању у случају пожара, поплава и земљотреса.