Фото: Танјуг

Динкић је, образлажући предлог буџета у Скупштини Србије, истакао да ће у 2013. години буџетски дефицит бити двоструко смањен у односу на ову годину, и додао да је обезбеђено заустављање експоненцијалног раста јавног дуга и трошкова за камате.

Министар је изразио наду да ће Скупштина Србије подржати тај законски предлог јер он представља први корак и темељ за стабилизацију комплетне економске политике у нашој земљи.

Он је указао на то да уређење јавних финансија није довољно за излазак из кризе, али је сигурно основа и први корак ка томе и нагласио да без сигурних, дисциплинованих јавних финансија и спречавања кашњења у плаћањима нема државе у економском смислу.

Захваљујући мерама фискалне консолидације, како је објаснио, дефицит републичког буџета у наредној години износиће 3,3 одсто бруто домаћег производа (БДП), а консолидовани дефицит, који обухвата и буџете покрајине, локалних самоуправа и организација обавезног социјалног осигурања 3,6 одсто БДП-а.

Према његовим речима, дефицит републичког буџета у наредној години износиће 121,9 милијарди динара, с обзиром на то да ће приходи бити 965,7 милијарди динара, а расходи 1.087,6 милијарди.

Министар је истакао да је то смањење за више од 80 милијарди динара у односу на планирани дефицит републичког буџета у 2012. години.

Он је указао на то да је дефицит смањен, пре свега, због уштеда на расходној страни, и истакао да ће приходи буџета у наредној години бити реално повећани за 4,8 одсто, а расходи смањени за 5,2 одсто у односу на ову годину.

Динкић је навео да ће буџетом за 2013. годину издаци за пољопривреду бити повећани на 4,5 одсто укупног буџета, и додао да ће бити за једну четвртину већи у односу на ребаланс буџета за 2012. годину.

Према његовим речима, предвиђено је пројектно финансирање кроз зајмове за инфраструктуру и енергетске објекте, углавном од Кине, Руске Федерације и међународних финансијских институција.

Када је реч о субвенцијама за привреду, он је саопштио да ће бити прекинуто финансирање фирми које послују са губитком и више неће бити гаранција за ликвидност јавних предузећа као што су “Србијагас” и “Јат”.

Такође, како је додао, биће смањене и субвенције за предузећа у реструктурирању за пола милијарде динара и тај процес ограничен је до 30. јуна 2014. године.

Динкић је указао на то да је план за јавна предузећа да се приватизују она која сама не могу довољно квалитетно да послују на тржишту, а да нека кроз либерализацију цена постану самоодржива уз политику заштите угрожених слојева становништва.

Он је додао да су у буџету за наредну годину предвиђене значајне уштеде у расходима за куповину робе и услуга, при чему ће бити смањен део субвенција за привреду делом због завршетка пројекта “Фијат”, као и због предузећа за реструктурирање.

Говорећи о буџету АП Војводине у 2013. години, министар је рекао да ће он износити 8,4 одсто укупних пореских прихода буџета Србије, односно изнад прописаног минимума, и да ће Војводина имати приближно 15 милијарди динара више него што је било предвиђено буџетом за прошлу годину.

Динкић је изразио задовољство због тога што је Влада Србије испунила обећање да ће буџет за наредну годину бити разматран на време и да ће посланици имати довољно времена да га анализирају.

Он је подсетио на то да Влада спроводи програм фискалне консолидације у две фазе, при чему први пакет мера већ даје резултате јер ће буџетски дефицит у овој години бити за приближно 20 милијарди динара мањи него што је планирано ребалансом, што је важна полазна основа за план буџета за 2013. годину.

Динкић је навео да је у односу на 2008. годину јавни дуг Србије удвостручен, а трошкови за камате повећани шест пута, што је ситуација која је могла земљу да одведе у банкрот.

Због тога Србија мора не само да двоструко смањи буџетски дефицит већ и да настави да га даље обара због инерције преноса јавног дуга и трошкова за камате из претходног периода, објаснио је министар.

Он је истакао да је због тога план да се у 2015. години буџетски дефицит сведе на један одсто БДП-а, а јавни дуг ће се са буџетом за 2013. годину зауставити у расту на приближно 65 одсто БДП-а, да би се оборио на 58 одсто у 2015. години.

На дужи рок једини начин за обарање јавног дуга јесте спровођење програма средњорочних структурних реформи, указао је Динкић.