У саопштењу се наводи да је извоз у априлу порастао за 30 одсто у односу на исти месец прошле године, достигавши апсолутни рекорд од 950 милиона евра на месечном нивоу.

У прва четири месеца ове године извоз је био за 24 одсто већи у поређењу са истим периодом прошле године, а истовремено увоз је практично стагнирао, што је довело до пада спољнотрговинског дефицита за једну петину.

Снажном расту српског извоза ове године највише доприноси извоз аутомобила и ауто-компоненти (учествује са 20 одсто у укупном извозу), електричних машина и апарата, текстилних производа, обојених метала и производа од метала.

За разлику од претходних година, у структури извоза сада доминирају производи високог степена додате вредности, уместо сировина и полупроизвода ниског степена профитабилности.

Највећа извозна тржишта Србије у овој години су Италија, где је остварен дупло већи извоз него у истом периоду прошле године, Немачка, Босна и Херцеговина и Русија.

У априлу је настављен и опоравак индустријске производње, са растом од 5,7 одсто у односу на исти месец прошле године.

У прва четири месеца ове године индустријска произуводња је била за 5,3 одсто већа него у истом периоду лане.

Највећи раст индустријске производње у априлу су имале производња аутомобила и ауто-компоненти, производња металних производа, производња фармацеутских производа и препарата, производња деривата нафте, као и хемијска индустрија.

Уколико се овај тренд раста извоза и индустријске производње настави до краја године, и ако се остваре очекивања о релативно доброј пољопривредној сезони, раст бруто домаћег производа могао би бити и већи од планираних 2 одсто.

Влада Србије је одлучна да спроведе све неопходне мере које ће омогућити да се привредни раст Србије у још већој мери базира на расту извоза јер је то једина реална и одржива стратегија за преко потребно повећање запослености, додаје се у саопштењу.

Кретање извоза робе 2005-2013. године