Петковић је навео да је Рамадановић био оснивач прве школе за глувонеме у Србији, прве школе за слепе у Србији, као и да је адаптирао Брајево писмо за српски језик.

Такође, како је истакао, Рамадановић је саставио први буквар за слепе, основао прву штампарију за штампање на Брајевом писму код нас, покренуо први часопис на Брајевом писму “Брајева ризница” и предузео низ акција за стварање услова за самосталан живот, образовање и професионално оспособљавање слепих.

Министар је напоменуо да су људи попут Рамадановића допринели томе да наша земља иде у корак са европским државама по начину бриге о људима који због својих потреба не могу лако да се интегришу у животне токове.

У изложбеној поставци налази се одабрана грађа из фондова Народне библиотеке Србије, а аутори изложбе су Недељка Ложајић и Велибор Прелић.