У саопштењу се наводи да је овај регион главни регион исељавања европских, северноамеричких и руских миграторних система што у битној мери утиче на демографску и економску ситуацију као и на тржишта рада земаља из којих се становништво сели.

Регион са релативно ниском стопом рађања све више и више зависи од новчаних пошиљки миграната: у случају Албаније и Молдавије, 10 одсто БДП се обезбеђује новцем који шаљу мигранти кући.

Истовремено, многа стара друштва у Европи ослањају се на радну снагу миграната.

Миграторна кретања становништва, данас и на нивоу Србије представљају значајан демографски и друштвени феномен, с обе своје компоненте: имиграцијом и емиграцијом.

За државу на раскрсници миграционих кретања, од кључног је значаја да процени, на основу стратегија заснованих на поузданим подацима, како да се бави питањима везаним за миграције, почевши од статуса избеглица до одлива мозгова, од интегрисања миграната до коришћења дознака, од инвестиција повратника до улоге дијаспоре у развоју Србије.

Док су државе ЕУ уложиле значајан напор на хармонизовању њихових система за производњу статистичких података, Србија, као и многе друге државе региона југоисточне Европе, може да обезбеди мало упоредивих податка о процесима миграција.

Детаљније информације о миграционим трендовима можете погледати у прилогу.