У саопштењу се наводи да је овај дан први пут прокламован 1925. године на Светској конференцији о добробити деце, а проглашен 1954. године на Генералној скупштини Уједињених нација.

Пет година касније, 1959. године, усвојена је Декларација о правима детета, а након 30 година и Конвенција о правима детета.

Србија је Конвенцију о правима детета ратификовала у децембру 1990. године, а 2002. године и оба њена факултативна протокола (Факултативни протокол о продаји деце, дечјој проституцији и дечјој порнографији и Факултативни протокол о учешћу деце у оружаним сукобима).

Конвенција о правима детета, која је отворена за потписе 20. новембра 1989. године, поставља темељ за бољи живот деце и представља најшире прихваћен документ о људским правима у свету.

Она идентификује, између осталог, право на живот, право на заштиту од искоришћавања и злоупотребе и право на пуну партиципацију у одлучивању у породици, културном и друштвеном животу.

Овај документ је постао универзално прихваћена мера глобалне одговорности према деци и ефикасно средство за унапређење услова и промоцију окружења повољног за живот и развој детета.

Обележавањем Међународног дана детета указује се на потребу заједничког деловања свих сегмената друштва у циљу пуног остваривања права детета, која су прокламована међународним и домаћим документима.

Такође, посебно се истиче неопходност заједничких напора у унапређењу положаја деце, нарочито деце погођене сиромаштвом, злоупотребом, насиљем и експлоатацијом, као и различитим видовима дискриминације.

Генерални секретар УН поручио је 2001. године на Светском самиту за децу: „Сви смо ми некада били деца. И сви заједно делимо жељу да остваримо добробит наше деце, која су увек била и наставиће да буду најуниверзалнија и најдрагоценија тежња човечанства“, подсећа се у саопштењу ресорног министарства.