У саопштењу Министарства правде и државне управе наводи се да је Николић на отварању конференције “Развој употребе рада у јавном интересу као алтернативне санкције у Србији” навео да се то односи и на његово унапређење и учесталију примену, и оценио да је то једна од најефикаснијих алтернативних санкција у Србији.

Он је истакао да ће рад у јавном интересу допринети растерећењу судова и тужилаштава, али и починиоцима кривичних дела, који често нису у могућности да плате новчане казне.

Државни секретар је објаснио да ће случајни извршиоци бити лишени мешања са учиниоцима тешких кривичних дела, али и свих непријатности које издржавање казне затвора носи само по себи.

Према његовој оцени, два пилот пројекта спроведена од стране Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде и државне управе ојачаће систем алтернативних санкција и омогућити најефикаснији модел рада на извршавању ових казни, као и побољшање законодавног и институционалног оквира у тој области.

Николић је указао и на то да Нацрт закона о извршењу ванзаводских санкција и мера предвиђа решење многих проблема, као што су права, обавезе и одговорност повереника, који ће имати својство службеног лица и бити подложан кривичној одговорности.

Државни секретар је рекао да измене и допуне Кривичног законика на којима се интензивно ради предвиђају издржавање казне у кућним условима као самосталну кривичну санкцију, чиме ће она постати равноправна у односу на друге кривичне санкције.

Казна рада у јавном интересу, како је додао, може се изрећи и заменити само уз изричит пристанак окривљеног.

Директор Управе за извршење кривичних санкција Милан Стевовић изразио је задовољство чињеницом да алтернативне санкције представљају значајну новину, која ће затворски систем учинити јефтинијим и допринети великој уштеди у буџету Србије.

Стевовић је подсетио на то да у Србији тренутно има седам канцеларија за алтернативне санкције, као и да је у току припрема за отварање још осам оваквих канцеларија, које би требало да заживе почетком наредне године.

Пројекат „Јачање система алтернативних санкција у Србији“ финансира Европска унија, а спроводи конзорцијум на челу са Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ).