Слева: Петер Бановски, Соња Боне и Владимир Божовић

Божовић је том приликом објаснио да се Србија суочава са два проблема, од којих су први тражиоци азила и ирегуларни мигранти који долазе у Србију, а други држављани Србије тражиоци азила, који су у ствари лажни азиланти и који злоупотребљавају тај институт наносећи штету нашој земљи.

Он је, у циљу решавања проблема лажних азиланата који из Србије одлазе у Немачку и остале земље Европске уније, указао на то да ће бити појачан и унапређен рад Министарства унутрашњих послова, Комисије за визну либерализацију, као и свих надлежних институција Владе Србије.

Државни секретар је подсетио на то да је Влада у јуну 2011. године донела Уредбу о ближем уређивању начина вршења полицијских овлашћења полицијских службеника граничне полиције и дужностима лица која прелазе државну границу.

Од почетка примене ове уредбе са граничних прелаза је враћено 6.300 лица која нису испунила услов за излазак из Србије, навео је он и оценио да чињеница да они до данас нису поднели ниједну притужбу или представку потврђује да су одлуке о њиховом враћању биле оправдане.

Божовић је напоменуо да је изменама и допунама Кривичног законика прописано кривично дело "омогућавање остваривања злоупотреба права на азил у страној држави", и подсетио на то да је до сада поднето седам кривичних пријава против осам особа због основане сумње да су извршиле ово кривично дело.

Према његовим речима, до сада је одбијено више од 98 одсто захтева за азил које су поднели наши држављани, углавном припадници ромске и албанске националне мањине, што јасно потврђује чињеницу да није реч о политичком прогону, већ искључиво о злоупотребама права на азил.

Он је истакао да Србија чини велике напоре како би њен захтев да буде проглашена сигурном земљом порекла био оправдан и реализован, уз оцену да би то довело до смањења овог проблема.

Боне је указала на то да тема азиланата изазива доста пажње у Немачкој, и додала да разуме очекивање Владе Србије да Влада Немачке убрза процедуру решавања захтева за азил, као и да смањи социјална давања за тражиоце азила.

Она је подсетила на то да у садашњим условима процедура решавања захтева за азил траје три или више месеци, док месечна давања износе приближно 800 евра, што чини готово две просечне плате у Србији.

Једно од решења о којем размишља Влада Немачке, како је објаснила, јесте да се уместо новчаних надокнада издају бонови за материјална давања, као и да се Република Србија прогласи сигурном земљом порекла.

Она је обавестила Божовића о томе да је и директор Савезне службе за избеглице и миграциона питања подржао овај предлог, уз оцену да у том правцу треба наставити даље разговоре.

Бановски је навео да српска и немачка полиција на билатералном плану остварују веома добру сарадњу, и нагласио да подржава све активности Министарства унутрашњих послова Владе Србије које се спроводе у циљу смањења броја лажних азиланата.

Српска полиција веома добро сарађује са полицијама земаља из окружења, указао је он и најавио низ билатералних активности између МУП-а Србије и МУП СР Немачке које ће бити реализоване у току ове године.

На састанку су инициране и активности на плану узајамних посета и успостављања билатералне размене података између МУП-а Србије и Савезне службе за избеглице и миграциона питања Немачке.

Такође, постигнут је договор о одржавању састанка са званичницима Покрајине Баварска, с обзиром на то да је у њој проблем азиланата који долазе из наше земље најизраженији.

Учесници састанка констатовали су да је питање азила врло осетљиво, с обзиром на то да се мора водити рачуна о томе да не буде доведено у питање поштовање људских права тражилаца азила са једне стране, као ни угрожавање визног режима, са друге стране.

Истовремено, отворена је и могућност разговора између влада двеју држава на тему радног и сезонског ангажовања наших грађана у СР Немачкој како би им се пружила могућност да, у складу са законима те земље, на легалан начин дођу до извора прихода.

На тај начин ће наши грађани бити спречени да злоупотребљавају институт азила, наносе штету држави и угрожавају безвизни режим од којег сви грађани Србије имају велике користи, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.