У саопштењу овог министарства наводи се да су неправилности констатоване у 396 случајева, а најчешћи разлози повлачења производа из промета су непоседовање доказа о безбедности и непрописна декларација, док се мањи део неправилности односио на квалитет.

У овом периоду поднето је 144 захтева за покретање прекршајног поступка, 16 пријава за привредни преступ и 152 забране промета.

Пољопривредна инспекција је из промета повукла следеће производе:

- 292 литра пива (истекао рок);
- 181 литар освежавајућих безалкохолних пића (истекао рок);
- 22.119 литара вина (непрописна декларација- без контролног броја);
- 20 литара ракије (непрописна декларација у односу на географско порекло);
- 16 литара воћног сока и нектара (истекао рок трајања);
- 6.775 килограма брашна (без евиденционе маркице);
- 51 килограм чаја (неусаглашене декларације);
- 47 килограма финих пекарских и кондиторских производа (истекао рок трајања);
- 32 килограма додатака јелу, зачина и прашкастих производа (истекао рок и декларација).

Одузето је и уништено 247 литара вина и 141 литар ракије због недозвољене продаје у ринфузу.

Закон о безбедности хране јасно дефинише да је забрањено стављати у промет храну која није безбедна, а они који послују са храном у свим фазама производње и промета дужни су да обезбеде и докажу да је храна која се налази у промету безбедна за употребу, што значи да одговорност за стављање безбедне хране у промет лежи на субјекту у пословању храном.

Држава спроводи мониторинг, односно надзор над производњом и прометом, и уколико дође до пропуста у обезбеђивању безбедности хране, одговорност сноси онај ко послује са храном - произвођач, увозник, дистрибутер, трговац и други учесници у том пословању.

Све активности субјеката у ланцу хране, мере предвиђене Законом о безбедности хране, али и службене контроле које спроводе надлежни државни органи иду у правцу обезбеђивања и доказивања да су предузете све мере да крајњи производ буде безбедан, додаје се у саопштењу.