Селаковић је том приликом истакао да је наша земља посвећена преговорима за чланство у ЕУ, као и да улаже велике напоре у успостављање владавине права, посебно у унапређење поштовања људских и мањинских права.

Он је рекао да се у закључцима које је дала Европска комисија, у оквиру извештаја о скринингу за Поглавље 23, наводи да Србија има добар законодавни оквир када су у питању људска и мањинска права, али да изостаје њихова доследна примена.

Према његовим речима, наша земља ће у наредном периоду радити на посебним стратегијама и акционим плановима, који ће бити усмерени управо на јачање примене постојећих прописа у овој области.

Министар је објаснио да су у циљу јачања људских права учињене и измене Кривичног закона, при чему је декриминализована клевета и уведена строжа казна за злочин из мржње.

Са друге стране, како је додао, финализован је Нацрт закона о заштити узбуњивача, који ће у најскоријем периоду бити прослеђен Влади на усвајање.

Селаковић је објаснио да је у току и рад на коначној верзији Нацрта закона о заштити права на суђење у разумном року, који има за циљ да грађанима омогући ефикасан приступ правди и да остваре своје право у неком прихватљивом року.

Он је, говорећи о стању у српским затворима, навео да је тренутна ситуација много боља него 2012. године.

Према његовим речима, тада је на смештајне капацитете од 7.500 места било више од 11.500 осуђеника, док је данас на више од 9.000 места број лица у затворима испод 10.000.

Оваквој ситуацији, како је оценио, допринела је изградња нових и реконструкција постојећих капацитета у протекле две године, али и шира примена алтернативних санкција.

Селаковић је нагласио да је на тај начин и степен поштовања људских права подигнут на виши ниво.

Представници Савета Европе истакли су да је Србија учинила видљиве помаке у области правосуђа и поштовања људских права, при чему су изразили додатно интересовање у вези са Нацртом акционог плана за преговарање Поглавља 23, наводи се у саопштењу Министарства правде.