Студија под називом „Бескућници“ ауторке Мирјане Бобић посвећена је посебно осетљивом и маргинализованом становништву, с циљем да се боље сагледају њихови услови живота и положај у друштву.

У Попису 2011. године прикупљени су подаци о 18.287 бескућника, од чега 97,6 одсто чине секундарни бескућници (лица која живе у објектима настањеним из нужде, као што су шупе, бараке, приколице, вагони, подруми, шатори, шлепови, односно картонска и нехигијенска насеља).

Од поменутог броја, 2,4 одсто чине примарни бескућници, односно лица без сталне или привремене адресе становања која живе на улици, у парковима, под мостовима и слично.

Највећи број бескућника пописан је у Београдском региону (39 одсто укупног броја бескућника), а најмањи у региону Војводине (приближно 14 одсто укупног броја бескућника).

Међу бескућницима број мушкараца и жена је готово подједнак, а значајнија разлика може се уочити једино у региону Војводине, где приближно 53 одсто бескућника чине мушкарци.

Просечна старост бескућника је 38 година, с тим што је просечна старост примарних бескућника 43,3 године, а секундарних 38 година.

Просечна старост жена које припадају овој категорији становништва је 39,5 година, а мушкараца 36,7 година.

По броју бескућника издвајају се Београд (7.129 лица), Ниш (775) и Нови Сад (623), док посматрано по општинама предњаче Нови Београд (1.575), Палилула (1.025), Чукарица (755), Земун (607) и Вождовац (597).

Резултати пописа могу се наћи у електронској форми на интернет страницама www.stat.gov.rs и www.popis2011.stat.rs.

Попис 2011. године спроведен је од 1. до 15. октобра у складу са Законом о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11).

Попис је финансијски подржала Европска унија, која је партиципирала у укупним трошковима са 60 одсто.