Стевовић је, представљајући резултате овог пројекта, изразио захвалност Делегацији ЕУ у Србији и свима који су учествовали у његовој реализацији, уз оцену да је систем алтернативних санкција у Србији унапређен.

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт указао је на то да су средства која је Унија уложила у овај пројекат успешно употребљена, и изнео наду да ће систем алтернативних санкција у Србији наставити да се развија и након завршетка пројекта.

Бенедикт је навео да је за то потребно много више људи и средстава, и потврдио да ће ЕУ наставити да пружа подршку Министарству правде Србије.

Циљ пројекта „Јачање система алтернативних санкција у Србији“ јесте оснаживање, као и повећање коришћења алтернативних санкција (рад у јавном интересу, условна осуда са заштитним надзором), укључујући и електронски надзор и тужилачки опортунитет.

Истовремено, реализована су и четири пилот-пројекта који су били фокусирани на рад у јавном интересу и примену ревидираног процеса извршења казне кућног затвора.

Пројекат је, између осталог, израдио и тренинг материјале о алтернативним санкцијама за тужиоце и судије.

Током 2013. године у Србији су реализоване 253 казне рада у јавном интересу, што је 74.888 сати рада у јавном интересу, односно 9.361 дан рада, а до сада је отворено 17 канцеларија за алтернативне санкције.

Овај пројекат реализује конзорцијум који предводи Немачка организација за техничку сарадњу ГИЗ, наводи се у саопштењу Министарства правде.