Драган Којадиновић

Којадиновић је том приликом изразио наду да ће нови закон о универзитету, у чијем су писању учествовали професори и студенти, бити примерен новом времену и стварним потребама оних на које се односи.

Он је истакао да Београдски универзитет има славну и часну прошлост и да представља важан део културне историје Србије и додао да има симболике у чињеници да Влада Србије, 100 година након доношења првог закона о универзитету (12. марта 1905), расправља о новом закону о високошколском образовању.

Директор Архива Србије Вјера Митровић рекла је да ова изложба сведочи о развоју високог школства у Србији - од Лицеја, основаног 1838. године, до Универзитета, а, како је нагласила, неки од докумената који се могу видети у поставци изложени су по први пут.

Почетак високог образовања у Србији обележило је оснивање Велике школе, коју је 1808. у устаничкој Србији образовао Доситеј Обрадовић, по налогу вожда Карађорђа.

Београд је добио прву гимназију 1830. године, а по налогу кнеза Милоша, у Крагујевцу је основан Лицеј, на коме је један од предавача био и Јован Стерија Поповић.

Велика школа, настала из Лицеја, 1863. године имала је три издвојена факултета - Филозофски, Технички и Правни и била је смештена у капетан Мишином здању, где се данас налази Ректорат Београдског универзитета.

Универзитет је свечано отворен 15. октобра 1905, а за првог ректора био је изабран научник Сима Лозанић, док су међу професорима били Јован Цвијић, Богдан Поповић, Михајло Петровић-Алас, Јован Скерлић, Александар Белић.

Из Универзитета у Београду развило се пет нових - у Новом Саду, Нишу, Приштини, Подгорици и Крагујевцу. Београдски универзитет чини 31 факултет са 2.539 професора и 71.683 студента. Од 1905. године до данас дипломирало је 322.288 студената, а докторирало више од 12.000 људи.