У саопштењу се наводи да је обележавање овог дана у земљама Унеско почело 21. фебруара 2000. године у циљу промовисања језичке и културне разноликости и вишејезичности.

Унеско сваке године обележавање овог дана посвећује одређеној теми која је у вези са очувањем и промовисањем матерњих језика, а тема којој је посвећена 15-годишњица Међународног дана матерњег језика јесте „Инклузивно образовање путем језика“.

Ова организација УН истиче да је за унапређење квалитетног образовања за сва лица и његово промовисање, повећање доступности, осигурање равноправности и инклузивности од суштинског значаја постојање образовања на матерњем језику.

Свесна значаја образовања за очување, унапређење и развој идентитета припадника националних мањина који живе у Србији, држава је створила услове да ученици припадници националних мањина похађају целокупну наставу на матерњем језику, а када то није могуће, пре свега због броја ученика, обезбеђено им је учење матерњег језика са елементима националне културе.

Целокупно образовање на матерњем језику, осим на српском, изводи се на још осам језика, и то на албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику.

Поред тога, још шест језика се изучава у оквиру наставног предмета матерњи језик са елементима националне културе, и то буњевачки, влашки, македонски, ромски, украјински и чешки језик.

У припремном предшколском програму, пред полазак у основну школу, васпитно-образовни рад, целокупан или двојезични, организован је на девет језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, немачки, румунски, русински, словачки и хрватски) и обухвата 4.544 деце.

У основним школама образовање на мањинском језику или изучавање матерњег језика са елементима националне културе организовано је на 14 језика (албански, босански, бугарски, буњевачки, влашки, мађарски, македонски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински, хрватски и чешки) за 40.969 ученика.

Образовање на језицима националних мањина или учење матерњег језика са елементима националне културе у средњим школама организовано је на осам језика (албански, босански, бугарски, мађарски, румунски, русински, словачки и хрватски), а њиме је обухваћено 11.733 ученика.

У области културе 32 часописа у целини излазе на неком од 11 мањинских језика (албански, босански, буњевачки, мађарски, македонски, немачки, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски), док вишејезично излази девет часописа на босанском, мађарском или хрватском.

Право на информисање на језицима националних мањина путем штампаних медија остварују припадници 14 националних мањина, и то Албанци, Бошњаци, Буњевци, Мађари, Македонци, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати и Чеси.

Укупно 78 штампаних листова у целини излазе на једном од 10 језика националних мањина, односно на албанском, буњевачком, мађарском, македонском, румунском, русинском, словачком, словеначком, украјинском и хрватском.

Двојезично, на српском и на једном или више језика националних мањина, односно на босанском, мађарском, македонском, немачком, ромском, румунском, русинском, словачком, хрватском и чешком излази укупно 31 лист.

У области електронских медија више од 80 емитера емитују програме на језицима националних мањина.

Радио програм се емитује на 15 језика националних мањина, и то на албанском, босанском, бугарском, буњевачком, влашком, мађарском, македонском, немачком, ромском, румунском, русинском, словачком, украјинском, хрватском и чешком.

Телевизијски програм емитује се на 16 језика националних мањина и то на албанском, босанском, бугарском, буњевачком, влашком, мађарском, македонском, немачком, ромском, румунском, русинском, словачком, словеначком, украјинском, хрватском и чешком.

У Србији су у појединим јединицама локалне самоуправе, осим српског језика и ћириличког писма, у службеној употреби и језици и писма националних мањина, и то албански у три јединице локалне самоуправе, босански у четири, бугарски у две, мађарски у 28, македонски у једној, румунски у девет, русински у шест, словачки у 11, хрватски у једној, црногорски у једној, и чешки у једној јединици локалне самоуправе.

Поред тога, Статутом АП Војводине утврђено је да су у раду органа АП Војводине поред српског језика и писма, у службеној употреби и мађарски, румунски, русински, словачки и хрватски језици и писма.

Према постојећим проценама, готово свакодневно у свету нестане по један језик, а лингвисти прогнозирају да ће од приближно 6.000 језика, до краја 21. века одумрети више од половине, чак и до 90 одсто.

Услед дејства разних фактора, у првом реду историјских, многе европске земље имају на својој територији одређене регионално настањене аутохтоне групе становништва које говоре другачији језик од оног који је језик већине становника.

Мада се бројност таквих посебних језичких група значајно разликује од случаја до случаја, свима им је заједничко то да су у већем или мањем степену суочене са претњом постепеног нестанка.

Имајући све ово у виду, у оквиру Савета Европе настала је идеја о усвајању посебног међународног споразума, Европске повеље о регионалним или мањинским језицима, која је посвећена заштити ових језика.

Србија је у 2006. години приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи.

Ратификацијом Повеље, Србија се обавезала да посебно штити албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик.

Међутим, Повеља се односи на све мањинске језике који се говоре у Србији и држава, у складу са могућностима, предузима мере како би се заштитили и унапредили сви језици који се у традиционално користе на њеној територији.