У саопштењу се наводи да се поменутим изменама допуњује наведена номенклатура здравствених услуга у погледу палијативног збрињавања на примарном нивоу здравствене заштите.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић – Батут“ и Градски завод за јавно здравље Београд израдили су за Министарство здравља анализу планирања развоја јединица за палијативно збрињавање у здравственим установама у Србији и предлог пренамене постеља у постеље за палијативно збрињавање.

Како показују ти подаци, просечна дневна заузетост постеља у којима је планирана пренамена постеља у постеље за палијативно збрињавање је испод препоручене.

Зато су по налогу Министарства здравља здравствене установе већ почеле да спроводе прерасподелу постељних капацитета унутар својих оквира и на тај начин да обезбеђују планирани број постеља за палијативно збрињавање.

Истовремено, здравствене установе су добиле упутство да обезбеде докторе медицине за рад у јединицама за палијативно збрињавање и медицинске сестре -техничаре, превасходно ангажовањем оних који су едуковани за област палијативног збрињавања.

Процена је да у болницама углавном не постоји вишак кадра у односу на прописане нормативе за рад јединица палијативне неге и да је прерасподелом могуће ангажовати кадар за одељења са којих су пренамењене болничке постеље.

Палијативно збрињавање јесте приступ који побољшава квалитет живота пацијената са активном, прогресивном, узнапредовалом болешћу, као и чланова њихових породица, кроз превенцију и отклањање патње путем раног откривања, процене и лечења бола и других физичких, психосоцијалних и духовних потреба пацијената.

Потребе за овим видом здравствене заштите су растуће, с обзиром на демографско старење популације, пораст обољевања од хроничних незаразних болести, укључујући малигна обољења, дијабетес, хроничну опструктивну болест плућа и трауматизам.

Министарство, с обзиром на то да палијативно збрињавање подразумева широки аспект бриге о пацијенту и његовој породици, ради на унапређењу организације сва три нивоа пружања здравствене заштите пацијентима у терминалним стадијумима.

Како болест више напредује, значај специфичних приступа у лечењу се смањује, а значај палијативног збрињавања повећава.

Министарство здравља ће наставити да ради на унапређењу палијативне неге, како би јединице за палијативно збрињавање биле основане и равномерно распоређене на територији целе Србије, према потребама пацијената.

У наредној фази је планирана пренамена постељних капацитета у оним болницама које још немају постеље за палијативно збрињавање, наводи се у саопштењу.

Списак здравствених установа и њихових капацитета за палијативно збрињавање можете погледати у приложеној табели.