Ова студија, аутора Владимира Станковића, има за циљ да допринесе бољем сагледавању обима и динамике спољних миграција, као и све учесталије појаве одласка младих високообразованих људи у иностранство, што представља немерљив економски и демографски губитак за Србију.

Према резултатима последњег Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, 313.411 грађана Србије налази се на раду/боравку у иностранству, односно 4,2 одсто од укупног броја становника.

Просечна старост спољних миграната је 34,7 година, што их чини знатно млађима у односу на укупно становништво Србије, које је у просеку старо 42,2 године.

Посматрано по полу, за разлику од укупног становништва где су жене заступљеније (51,3 одсто), међу спољним мигрантима већи је удео мушкараца (53,4 одсто), док је удео жена 46,6 одсто.

Према Попису 2011. године, у Србији живи 234.932 лица која се сматрају повратницима са рада/боравка из иностранства, при чему у контингенту повратника удео мушкараца износи 56,9 одсто, док жене чине 43,1 одсто.

Посматрано по земљама пријема, нешто више од 50 одсто од укупног броја спољних миграната ради/борави у Аустрији (22,5 одсто), Немачкој (17,9 одсто) и Швајцарској (13,1 одсто).

С друге стране, приближно 50 одсто од укупног броја повратника са рада/боравка у иностранству је из поменутих земаља, и то из Немачке (26,9 одсто), Аустрије (14,5 одсто), док је из Швајцарске 7,4 одсто повратника.

Попис 2011. године спроведен је од 1. до 15. октобра 2011. године, у складу са Законом о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11). Попис је финансијски подржала Европска унија, која је партиципирала у укупним трошковима са 60 одсто.

Резултати пописа могу се наћи у електронској форми на интернет страницама www.stat.gov.rs и www.popis2011.stat.rs.