Божовић је на трибини „Заштита животне средине, управљање отпадом“ указала на то да кључни кораци укључују јачање постојећих и развој нових мера за успостављање интегралног система управљања отпадом, даљу интеграцију политике животне средине у остале секторске политике, прихватање веће појединачне одговорности за животну средину и активније учешће јавности у процесима доношења одлука.

Она је подсетила на то да се тренутно ради ревизија стратегије како би се редефинисали стратешки циљеви у области управљања отпадом за период до 2019. године.

Према њеним речима, као предуслови за реализацију неопходних инвестиција у друштвеном и јавном сектору у области управљања отпадом, посебно у области изградње постројења за третман комуналног отпада, постројења за управљање и третман опасног и других токова, истичу се два приоритета.

То су, како је навела, обезбеђење стабилног и одрживог система финансирања заштите животне средине како на републичком и покрајинском, тако и на локалном нивоу, кроз оснивање посебне институције - Фонда, као и припрема инфраструктурних пројеката у области заштите животне средине и управљања отпадом.

Божовић је нагласила да је потребно осигуравање одрживости целог система кроз ефикаснији процес наплате еко-такси по принцију „загађивач плаћа“, као и рационално коришћење сировина и енергије и употреба алтернативних горива из отпада, смањење опасности од непрописно одложеног отпада за будуће генерације и успостављање јединственог информационог система о отпаду, повећање броја становника обухваћених системом сакупљања комуналног отпада, успостављање стандарда и капацитета за третман отпада, као и кроз смањење, поновну употребу и рециклажу отпада.


Изградња регионалних центара за управљање чврстим комуналним отпадом стратешки је циљ Србије, који подразумева изградњу целокупне инфраструктуре за ефикасно управљање отпадом, нагласила је она.

Инфраструктура, како је објаснила, подразумева изградњу трансфер-станица за сакупљање и раздвајање рециклабилних компоненти из отпада, али и изградњу како рециклажних дворишта, тако и постојења за искоришћење отпада у циљу добијања енергије.

Према њеним речима, само оне врсте отпада које се не могу поновно искористити и рециклирати, или се не могу употребити за добијање енергије, могу се одложити на депоније, у складу са Уредбом о одлагању отпада на депоније, коју је Влада Републике Србије усвојила 2010. године.

Божовић је нагласила и да су у краткорочном периоду све локалне самоуправе у обавези да израде регионалне и локалне планове управљања отпадом.