Бранислав Бјелица

Бјелица је у изјави за агенцију Бета навео да је прва верзија стратегије завршена пред Нову годину после чега је разматрана на стручним скуповима и на неколико одбора Скупштине Србије који нису имали примедбе на текст.

Коментари учесника у јавној расправи, који су у складу са основним идејама стратегије, биће уграђени у текст на чијој су изради радили извршна и законодавна власт, стручњаци, представници Савета Европе, посматрачи из Мисије ОЕБС-а, али и представници свих сектора који на било који начин долазе у контакт са корупцијом и борбом против ње, рекао је Бјелица.

Он је подсетио на то да значајну улогу у изради стратегије има шеф словеначке Антикорупцијске комисије Драго Кос, који је уједно председник ГРЕКО-а, тела Савета Европе за борбу против корупције.

У пакету који чини 41 закон који ће ове године бити усвојен налази се и један закон који директно произилази из ове стратегије, а то је закон о формирању агенције за борбу против корупције, указао је Бјелица.

Влада Србије усвојила је Акциони план за придруживање ЕУ и по том плану Министарству правде преостало је само да изради закон о формирању ове агенције, напоменуо је Бјелица и најавио да ће израда документа почети пре усвајања стратегије у парламенту.

Бјелица је нагласио да Агенција за борбу против корупције неће бити нова полиција или тужилаштво и објаснио да ће она, према тексту стратегије, надзирати спровођење стратегије и Акционог плана који треба да конкретизује задатке из ње.

Агенција ће такође надзирати рад органа који се боре против корупције, развијати планове интегритета у јавном сектору и бавити се применом прописа из области решавања сукоба интереса, као и контролом примене прописа о финансирању странака и избора.

Стратегија има за циљ смањење корупције и постизање високог нивоа антикорупцијске културе у Србији.

Радни текст препоручује увођење елемената персонализације избора народних посланика у изборни систем, као и уподобљавање уставног статуса народних посланика и њиховог избора, те увођење забране страначких активности за одређене категорије функционера.

Поред политичког система, стратегија се бави правосуђем и полицијом, државном управом, јавним финансијама, привредним системом, медијима и цивилним друштвом. У њој се наводи да је први задатак успостављање правне државе и оцењује да, упркос томе што су донети неки важни антикорупцијски закони, борба против корупције у протекле три године није дала довољне резултате.

Стратегија је базирана на прихваћеном међународном моделу борбе против корупције - истовременој репресији, превенцији и едукацији.

Предвиђа се, наиме, истовремени рад на примени антикорупцијских закона, отклањању могућности за корупцију и подизању свести и образовању јавности.

У дефиницију корупције, поред јавног, додат је и приватни интерес, те се корупција дефинише као "однос који се заснива злоупотребом овлашћења у јавном или приватном сектору у циљу стицања личне користи или користи за другога".