Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Саопштења министарстава > У Србији живи 277.890 присилних миграната

У Србији живи 277.890 присилних миграната

Београд, 4. јун 2015. године – Републички завод за статистику објавио је публикацију „Две деценије избеглиштва у Србији“ у којој се анализирају демографске, образовне, социјалне и друге карактеристике присилних миграната са простора бивших република СФРЈ, односно избеглица.

Студија аутора Весне Лукић настала је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, а има за циљ да обезбеди релевантну основу за препознавање потреба и проблема присилних миграната и њихових породица.

Такође, један од циљева ове публикације јесте и да допринесе креирању мера економске, социјалне и здравствене политике, усмерених ка побољшању животних услова ових лица.

Контингент избеглих лица дефинисан је у складу са Међународним препорукама за Попис становништва, домаћинстава и станова из 2010. године (UNECE/EVROSTAT).

Према резултатима последњег пописа, у Србији живи 277.890 присилних миграната, тако да њихов удео у укупном становништву износи 3,9 одсто. Просечна старост ових лица је 43,4 године, што их чини нешто старијима од укупног становништва Србије, које је у просеку старо 42,2 године.

Посматрано по полу, међу присилним мигрантима веће је учешће жена (50,7 одсто) у односу на мушкарце (49,3 одсто).

Највећи број ових лица пописан је у региону Војводине (51,3 одсто од укупног броја присилних миграната), а најмањи у региону јужне и источне Србије (4,9 одсто од укупног броја присилних миграната).

Посматрано по општинама, највеће учешће присилних миграната у укупном становништву забележено је у Шиду (19,3 одсто), Инђији (18,6 одсто), Сремским Карловцима (17,6 одсто), док је њихово најмање учешће евидентирано у Сјеници (0,1 одсто), Тутину (0,1 одсто) и Лебану (0,2 одсто), наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs