Београд, 4. јун 2015. године – Републички завод за статистику објавио је публикацију „Две деценије избеглиштва у Србији“ у којој се анализирају демографске, образовне, социјалне и друге карактеристике присилних миграната са простора бивших република СФРЈ, односно избеглица.
Студија аутора Весне Лукић настала је на основу резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, а има за циљ да обезбеди релевантну основу за препознавање потреба и проблема присилних миграната и њихових породица.
Такође, један од циљева ове публикације јесте и да допринесе креирању мера економске, социјалне и здравствене политике, усмерених ка побољшању животних услова ових лица.
Контингент избеглих лица дефинисан је у складу са Међународним препорукама за Попис становништва, домаћинстава и станова из 2010. године (UNECE/EVROSTAT).
Према резултатима последњег пописа, у Србији живи 277.890 присилних миграната, тако да њихов удео у укупном становништву износи 3,9 одсто. Просечна старост ових лица је 43,4 године, што их чини нешто старијима од укупног становништва Србије, које је у просеку старо 42,2 године.
Посматрано по полу, међу присилним мигрантима веће је учешће жена (50,7 одсто) у односу на мушкарце (49,3 одсто).
Највећи број ових лица пописан је у региону Војводине (51,3 одсто од укупног броја присилних миграната), а најмањи у региону јужне и источне Србије (4,9 одсто од укупног броја присилних миграната).
Посматрано по општинама, највеће учешће присилних миграната у укупном становништву забележено је у Шиду (19,3 одсто), Инђији (18,6 одсто), Сремским Карловцима (17,6 одсто), док је њихово најмање учешће евидентирано у Сјеници (0,1 одсто), Тутину (0,1 одсто) и Лебану (0,2 одсто), наводи се у саопштењу Републичког завода за статистику.