Фото: Фонет

Поповић је на јавној расправи о нацрту овог закона на Грађевинском факултету у Београду рекао да би његово усвајање била одскочна даска за научну делатност, уз напомену да ће квалитет бити једини критеријум у науци.

Нацртом овог закона предвиђено је оснивање Националног савета за научни и технолошки развој, као највишег научног тела у Србији, које би утврђивало политику развоја, обезбеђивало квалитет рада и развоја и било координатор научно-истраживачке делатности, објаснио је министар.

Такође, предвиђено је да Влада Србије доноси Стратегију научног и технолошког развоја на предлог Националног савета на период од 10 година.

Према предложеном решењу, Одбор за акредитацију научно-истраживачких организација требало би да Националном савету предлаже критеријуме и поступак за акредитацију организација.

Истовремено, предвиђено је да министар надлежан за послове научно-истраживачке делатности образује матични научни одбор, као стручно тело за одређену научну област, ради обављања послова стицања научних звања.

Према нацрту закона, планирано је и оснивање Заједнице института Србије, коју би чинили сви институти у Србији који испуњавају услове за научно-истраживачку делатност.

Институти би, како је предвиђено, могли бити приватизовани у складу са прописима о приватизацији, а средства за финансирање програма од општег интереса за Србију била би издвојена из буџета.

Учесници расправе указали су на потребу интегрисања научно-истраживачких интитуција и универзитета, као и на боље уређење области финансирања научних радника.

У расправи су, између осталих, учествовали и представници Института за општу и физичку хемију, Заједнице института Србије, Института за упоредно право, Института за електротехнику и електронику, Научног већа Института за физику и Биолошког института.