У саопштењу се подсећа на то да је у овој акцији, која је започела 4. августа 1995. године, из Републике Хрватске у Републику Србију за свега неколико дана протерано више од 200.000 Срба, а убијено око 2.500 људи.

Двадесет година након овог трагичног догађаја приближно 2.000 људи још се води као нестало.

Нажалост, Србија је и данас земља са продуженим избеглиштвом јер од 610.000 избеглих, који су од 1991. године уточиште потражили у Србији, 35.295 лица је и даље у статусу избеглице, од чега 25.962 из Републике Хрватске.

И ове, као и претходних година, "Олуја" се обележава, а да са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију.

Неколико десетина хиљада избеглица није повратило своје станарско право, а Хрватска није обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, при чему није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима.

Република Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина, којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама.

Надлежне институције у Републици Хрватској не процесуирају појединце и групе које шире говор мржње, воде кампању против српског језика и писма, подстичу насиље према Србима, или их физички нападају.

Такође, Република Хрватска није исплатила заостале пензије, динарску и девизну штедњу.

Поред тога, сви поступци у вези са обновом имовине и стамбеним збрињавањем бивших носилаца одузетих станарских права у Хрватској су у застоју иако корисници имају валидна решења о обнови и стамбеном збрињавању, а неколико хиљада захтева за обнову у другом степену годинама чека на одговор.

Забележени су и случајеви одузимања личних карата избеглицама на граници са Републиком Хрватском.

Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији јер је процес повратка готово заустављен.

У прилог свему наведеном говори и студија др Месића и др Багића ''Мањински повратак у Републику Хрватску'', израђена на иницијативу УНХЦР-а, у којој су аутори изнели закључак да од више од 130.000 регистрованих повратника српске националности у Хрватској остаје да живи само 38 одсто, у Србију се враћа око 45 одсто, а приближно 17 одсто их је умрло.

У студији се наводи и да је једна трећина повратника старија од 65 година, док се у извештају Стејт департмента за 2013. констатује да је у Хрватској и даље присутна друштвена дискриминација и насиље према мањинама, посебно према Србима и Ромима, што обесхрабрује повратак.

Проблемима српске заједнице у Хрватској бави се и студија "Насиље и несношљивост према Србима у 2014", аутора Тамаре Опачић, у издању Српског народног вијећа (СНВ), у којој се таксативно наводе случајеви етнички мотивисаног насиља, несношљивости и говора мржње усмереног према Србима и њиховим институцијама у Хрватској.

Све ово недвосмислено указује на то да у Републици Хрватској није дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промена када је реч о повратку српских избеглица.

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије још једном се захваљује међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији ЕУ у Србији на средствима за побољшање живота избегличке популације и затварање колективних центара, али и напомиње да се не смеју заборавити нерешена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију.

Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, али и остале активности које воде ка решавању избегличких проблема.

У том смислу, очекује се даља подршка међународне заједнице, а Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.

Парастос жртвама „Олује“ биће одржан у цркви Светог Марка у Београду у среду, 5. августа, у 11 часова, наводи се у саопштењу.