Александар Вучић, Ангела Меркел, Вернер Фајман и Федерика Могерини

Вучић је у обраћању новинарима након завршетка Самита о западном Балкану, заједно са канцеларом Немачке Ангелом Меркел, високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини и канцеларом Аустрије Вернером Фајманом, рекао да земље западног Балкана не траже помоћ, нити моле Европљане да их прихвате такве какве јесу.

Успели смо да претворимо економски пут у пут раста и сви заједно можемо да будемо једна нова снага. Сви ми верујемо у то да припадамо Европи и верујемо да би требало да припадамо Унији, поручио је премијер.

Он је, наглашавајући да говори у име свих земаља региона, навео да оне не теже Европској унији зато што на њу гледају као на аутомат за подизање новца, већ зато што је виде као организацију која се састоји од бројних институција са веома важним вредностима које са њом деле.

Зато данас не инсистирамо само на новчаној помоћи, већ и на политичкој подршци Ангеле Меркел, Фајмана и Могерини и дубоко смо им захвални на томе, а способни смо да довољно зарадимо сами, поручио је Вучић.

Премијер је, када је реч о проблему миграната, рекао да су земље западног Балкана спремне да преузму терет на себе и да то питање решавају на озбиљан и одговоран начин, као и до сада.

Спремни смо да чујемо шта ће бити наши задаци у будућноси и спремни смо да их испунимо, нагласио је он и истовремено изразио саучешће породицама избеглица које су данас пронађене мртве у камиону у Аустрији.

Председник Владе Србије је истакао да је на самиту анализирано оно што је већ остварено након Берлинског самита прошле године, уз оцену да су постигнута побољшања у различитим областима.

Потписана је, како је навео, заједничка декларација о успостављању регионалне канцеларије за омладинску сарадњу.

У томе су учествовале не само Србија и Албанија, већ и све друге земље западног Балкана које су дале своју подршку намери да се људи у региону убеде у то да су пријатељство и помирење нешто што је вредно и што ће се можда исплатити, истакао је Вучић.

Он је поновио да не постоји алтернатива таквој врсти рада, и саопштио да је на самиту било речи и о инфраструктурним пројектима, што је значајно за све људе западног Балкана.

Економија је одређена као најважније питање за земље западног Балкана, нагласио је он и указао на проблем балканског менталитета, који подразумева борбу за краткорочне политичке циљеве, као и став да је држава одговорна за све.

Зато су промене веома важне, поручио је Вучић и као пример навео реформе које се тичу фискалне консолидације и сређивања јавних финансија.

Земље западног Балкана припадају Европи, и иако смо из различитих земаља и народа, делимо углавном исте вредности, истакао је премијер.

Сигуран сам у то да ће ваше поштовање пронаћи плодно тле у нашим земљама, закључио је Вучић.

Меркел је оценила да је Србија, након договора постигнутих у дијалогу са Приштином, значајно ближа отварању првих поглавља, али и додала да не може да говори о тачном датуму када ће се то десити.

Оно што је постигнуто у дијалогу представља испуњење услова које смо тражили. Можете рачунати на то да смо фер и да нећемо, када се испуне услови, постављати нове, поручила је канцелар Немачке.

Анализираћемо договор Београда и Приштине, али Србија је у сваком случају значајно ближа отварању поглавља него што је била пре два месеца, поновила је Меркел.


На Самиту земаља западног Балкана договорено је да ЕУ издвоји 600 милиона евра за регионалне инфраструктурне пројекте, затражена је значајнија помоћ у решавању проблема избеглица и констатовано да је неопходно што пре отворити прва поглавља у преговорима о чланству Србије у ЕУ.

Договорени пакет подршке предвиђен је за 10 различитих пројеката који ће бити покренути у наредном периоду, међу којима су и аутопут Ниш–Приштина–Драч, као и модернизација железничке пруге између Београда и Сарајева.

Од 600 милиона евра, колико је договорено за инфраструктурни пакет, 200 милиона ће бити опредељено из помоћи ЕУ за приближавање Унији, а преосталих 400 милиона евра од других институција, попут Немачке банке за развој (КфW), Европске инвестиционе банке (ЕИБ) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

Такође, потврђена су 24 пројекта који ће бити реализовани наредних година, у вредности од приближно 7,7 милијарди евра.

Овим пројектима треба да буде постигнут раст бруто БДП-а од један одсто годишње у земљама западног Балкана, а циљ је и да се у наредних 15 година отвори 200.000 нових радних места.

На самиту је најављена и израда мапа пута за увођење дуалног система образовања у земљама западног Балкана, по узору на Аустрију.

На овом скупу, који је окупио лидере земаља региона и ЕУ, закључено је да Европа мора да нађе заједничко решење за проблем азиланата и да све њене чланице морају да преузму свој део одговорности.