Вучић је на скупу одржаном након Самита о западном Балкану оценио да је процес евроинтеграција изузетно значајан за Србију, и у том смислу нагласио да је Србија била међу земљама које су прве потписале Уговор о формирању енергетске заједнице.

Он је, подсећајући на то да ова заједница предвиђа и прилагођавање националних стратегија у циљу развоја и промоције економског и еколошког развоја у области енергетике, констатовао да је Србија међу водећим земљама на плану енергетике у региону, али и да ову област није лако развијати по стандардима ЕУ.

Отварање и развој регионалног тржишта јесте процес који је почео и требало би да омогући пословање у енергетском систему по тржишним условима, навео је премијер и додао да је, захваљујући географском положају, преносни енергетски систем Србије кључан за добру повезаност струјом и гасом у целом региону.

Вучић је, говорећи о приоритетима Србије, указао на Трансбалкански коридор, чијом ће реализацијом бити испуњена три циља из европских директива, а то су повећање безбедности снабдевања, интеграција производње обновљивих извора енергије и успостављање унутрашњег европског тржишта.

Према његовим речима, као четврти циљ у том низу од великог значаја за регион јесте пројекат изградње 400 киловолтне трафо-станице између Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, која је вредна 48 милиона евра, а чија се реализација очекује током 2018. године.

Приоритетни пројекат за Србију јесте изградња гасне интерконекције са Бугарском, навео је премијер и нагласио да наша земља, осим снабдевања из Берегова, нема алтернативне токове снабдевања гасом.

У том контексту, Вучић је навео да тај пројекат Србија не може извести сама, без помоћи ЕУ.

Уговор о формирању Енергетске заједнице земаља југоисточне Европе 25. октобра 2005. године у Атини потписали су представници Србије и Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и привремене Мисије УН за Косово, чиме је дефинисано тржиште електричне енергије и природног гаса.

Уговором је створен јединствен, стабилан и регулаторни оквир за прекограничну трговину енергијом, с обзиром на то да су земље потписнице прихватиле важећа општа правила у области енергије, која се односе и на заштиту животне средине и конкуренцију.